Ноћ вештица или "Halloween", позната и као Ноћ свих светих, прослава је која се у многим земљама обиљежава 31. октобра, уочи празника Сви свети.
Своје коријене Ноћ вјештица вуче још од античке келтске светковине Сауњ посвећене истоименом паганском божанству.
Они су вјеровали да се те ноћи духови мртвих враћају на земљу и изазивају проблеме те уништавали усјеве. Како би их одобровољили, вјерује се, они су се маскирани окупљали око ломаче и проносили жртве.
Римљани су ову ноћ сматрали зимским мрачним периодом године. Они су у овој ноћи гасили ватре у огњиштима и вјеровали да мртви долазе на овај свијет па су различито поврће, које су претходно издубили, остављали на својим кућним вратима како би отјерали умрле.
Издубљена бундева и легенда о Џек-о-’Лантерну
Обичај дубљења бундева заснива се на ирској легенди о ковачу Џеку, познатом по његовој домишљатости, али и шкртости.
Једна од прича говори како је преварио Ђавола тако што му је понудио душу у замјену за пиће и након што се Ђаво претворио у новчић како би платио пиће, Џек га је брзо ставио у џеп у којем је био крст, због којег се Ђаво више није могао вратити у свој облик. Тек након што је Џеку обећао да неће тражити његову душу још десет година, Џек га је извадио из џепа. Након десет година опет је преварио Ђавола тако што га је замолио да му дода јабуку са стабла, али је на кори стабла брзо нацртао крст, тако да га Ђаво поновно није могао дохватити.
Када је Џек умро, није био примљен због свог грешног живота у Рај, а на вратима Пакла дочекао га је Ђаво и послао назад у мрак, а да га се ријеши дао му је комад угља. Џек је у џепу имао репу, коју је издубио и ставио у њу угаљ и од тада Џек, који никада није пронашао пут кући лута мраком носећи издубљену репу у руци. Тако је Џек О’Лантерн (Џек Фењер) постао симбол душе која је проклета и која лута између свјетова.
"Ноћ вјештица" нема везе са православљем
"Ноћ вјештица“ се све чешће обиљежава и код нас а стручњаци поручују да то нема везе са напим обичајима, традицијом али ниправосваљем.
И Владика Николај Велимировић говорио је о овом феномену.
"Јасно је да ми, Правословни Хришћани не можемо и не смијемо учествовати у оваквој идолопоклоничкој светковини на било ком нивоу (макар то била 'само' забава за дјецу), јер то директно представља одрицање од нашег Господа и наше свете Православне вјере. Јер, ако пристанемо да своју дјецу 'маскирамо' и пустимо их да иду по мраку и моле за слаткише, ми тиме својевољно пристајемо на заједницу са мртвима, чији бог није келтско божанство Самхаин, већ сам Сотона, кнез зла, а слаткиши (treats) које буду добили неће представљати безазлени поклон дјеци, већ принос самоме ђаволу. Подсјетимо се само да су наши преци, Хришћани из најранијих вијекова, прије бирали тјелесну смрт у најгорим мукама него што би пристали да принесу жртву идолима и тиме се одрекну Христа Бога нашег, који нам је заповидио: 'Немој имати других богова осим Мене'“, говорио је Владика Николај.
Владика Николај савјетује да зато, умјесто да "угасимо ватру на домаћем огњишту“, тога дана упалимо кандило пред славском иконом, помолимо се Господу, "да нам пода храбрости да будемо и останемо другачији, да нас обдари снагом да устрајемо на Његовом путу и да нас избави од Лукавога".
