Иако се "лежерно испијање кафе" појавило у 16. вијеку, које су Турци и Грци одмах прихватили, у западној Европи овај ритуал настао је много касније, крајем 19. вијека. Оно што је интересантно, то је да чаша воде која се добија уз кафу није била намијењена да се пије. У то вријеме, многобројне даме су се жалиле да имају потешкоћа са кашичицом која служи за шећер и мијешање кафе.

Није им се допадало то што кашичицу упрљају пјеном, а потом такву морају да је ставе на руб тацне. Многи су тада тај потез схватали некултурним и нимало елегантним, па су угоститељи увели чашу воде која се добија уз кафу. Њена сврха је била да гости могу да исперу прљаву кашичицу, а тек онда је спусте на тацну.

У први мах, чаша воде се користила за одлагање прљаве кашичице, али је овај ритуал промијенио значење од 1873. године, када су се уводили први водоводни градски системи, из планинских извора. Тада су кафеџије хтјеле да покажу да своја пића припремају са кристално чистом изворском водом.

Данас, када добијете чашу воде уз кафу, то се сматра добрим маниром. Многобројне кафане и ресторани и код нас су га усвојили, али чињеница је да постоје мјеста гд‌је је нећете добити без наглашавања.

Пратите нас и путем Вибера