Швајцарски сир увијек се описује као сир с рупама. Има чврсто тијело и орашаст, али сладак окус.
Такође, има врло мало соли у поређењу с другим сиревима, каже др Марк Џонсон, истакнути научник у Центру за истраживање млијечних производа на Универзитеу "Wisconsin".
Први пут је направљен у 14. вијеку у Швајцарској, тачније у Алпама.
"Био је то тврди сир који је имао дуги рок трајања и лако се могао транспортирати низ планине гдје се производио. Данас се, међутим, израз швајцарски сир не односи на то одакле сир долази, већ на врсту сира, на то како се сир производи", појаснио је.
Произвођачи сира додају посебну бактерију звану Пропионибацтериум схермании. Ова бактерија ферментира млијечну киселину и производи угљен диоксид. Угљен диоксид се скупља на одређеним мјестима у сиру и ствара велике мјехуриће. Ниједан други сир не користи ову културу, осим швајцарског и других верзија швајцарског сира, као што су "baby Swiss", "Maasdam", "Jarlsberg" и "Emmentaler".
Швајцарски сир без рупа назива се "слијепи швајцарац", али то се сматра недостатком. Ако видите сир означен швајцарским који нема рупе, то није прави швајцарски сир и неће имати окус или текстуру коју тражите.
