Интересовање грађана Републике Српске за вакцинисање ХПВ вакцином је у паду, што показују и подаци Института за јавно здравство Српске.
Наиме, прве ХПВ вакцине у Српској су примљене 31. марта 2023. године, док је у априлу прошле године, како из ИЗЈЗ Српске истичу за "Независне новине", првом дозом ове вакцине вакцинисано 578 особа. С друге стране, за 26 дана јула ове године прву дозу примило је само 27 грађана.
Након априла лани када је вакцину примило највише грађана, велики број их је дат и у мају - 466, затим јуну 400, јулу 170, а у августу 145.
Број вакцинисаних се смањио у септембру 2023. године када их је било 76, а затим се тај број повећао, па је у октобру, према подацима Института, вакцину примило 115 особа, у новембру 297, а у децембру 185.
Када је ријеч о овој години, у јануару је ХПВ вакцином вакцинисано 69 особа, у фебруару 99, марту 120, априлу 167, мају 62, јуну 49 и јулу само 27 особа за 26 дана.
Такође, од априла ове године кренула је и вакцинација другом дозом па су тако у том мјесецу другом дозом вакцинисане 423 особе, мају 329, јуну 278, а јулу 180.
"Укупан број особа које су се вакцинисале ХПВ вакцином од почетка овог процеса у Републици Српској је 3.025", наводе за "Независне новине" из ИЗЈЗ.
Прим. мр сци. др Весна Ћурић, гинеколог у Здравственој установи "Медицо-С", истиче да је веома важно да породични љекари подижу свијест о значају вакцинације, с обзиром на то да они информишу младе и њихове родитеље о правовременој вакцинацији.
"Поред тога, потребно је континуирано организовати кампање о предностима ХПВ вакцине за различите циљне групе, укључујући основце, наставнике и љекаре. Било би корисно да установе примарне заштите имају плакате на којима се пацијенти различите старости могу информисати - родитељи, али и млади", наводи Ћурићева за "Независне новине".
Поред тога, Ћурић истиче да је у општој јавности, путем средстава јавног информисања, потребно подизати свијест о посљедицама које изазивају инвазивни ХПВ-ови и опасностима од настанка рака.
"Увијек је добро нагласити да постоје земље које су уз правовремени скрининг и вакцинацију скоро искоријениле ХПВ вирус, док смо ми једна од водећих земаља у Европи по питању броја обољелих", каже она за "Независне новине".
Када је ријеч о статистици, Ћурић истиче да је, према процјенама из ранијих година, број нових случајева рака материце у БиХ био између 300 и 400 годишње, док је број смртних случајева повезаних с раком материце такође висок, с процјенама од око 100 смртних случајева годишње.
"Велики проценат случајева рака материце је повезан с инфекцијама високоризичним типовима хуманог папилома вируса. Едукација и информисање су кључни за смањење броја обољелих и подизање свијести о важности превенције кроз вакцинацију и редовне гинеколошке прегледе", закључује докторица Ћурић за "Независне новине".
Дјеца узраста од 11 до 14 година имају право на бесплатну вакцину.
