Љутња није само непријатно осјећање већ може имати и лоше посљедице по ваше здравље.
У најбољем случају, бијес нас упозорава на опасност и природне подстиче на акцију. Али бијес је емоција коју карактерише осјећање антагонизма према некоме или нечему што вам је нанијело неправду, према Америчком психолошком удружењу (АПА).
"Када су искуства љутње пречеста, сувише интензивна, трају предуго или нису пропорционална догађају који га покреће, емоција може имати проблематичне ефекте на наше благостање и наше здравље", каже др Рејмонд Чип Тафрате, клинички психолог и професор на Државном универзитету у Новој Британији.
Бијес је дио одговора на борбу, смрзавање или бјекство у коме надбубрежне жлијезде преплављују тијело хормонима стреса, као што су адреналин и кортизол, објашњава др Тафрате. Доживљавамо физиолошке ефекте као што су убрзани откуцаји срца и висок крвни притисак, брзо гурајући крв у срце. Тијело се физички припрема за "борбу" да би се одбранило или побјегло од опасности.
Ево неких здравствених ефеката бијеса које треба да знате:
Бијес стресира срце
Доживљај бијеса покреће тијело да ослобађа хормоне стреса, који временом могу утицати на здравље срца. Истраживања показују да бијес (чак и тренутна љутња мјерена промјенама у изразу лица) доводи до промјена у срцу које погоршавају способност мишиц́а да пумпа крв, што може довести до високог крвног притиска и накнадних компликација (као што су болести срца, срчани удар, мождани удар, и метаболички синдром). То је зато што адреналин, који се повећава када сте љути, може изазвати промјене у срцу.
Докази сугеришу да је бес посебно повезан са већим ризиком од срчаног удара. У систематском прегледу који је разматрао студије са укупно скоро четири хиљаде учесника из више од педесет медицинских центара у Сједињеним Државама, истраживачи су открили више од двоструко повећање броја срчаних удара у року од два сата након избијања беса.
Љутња може пореметити варење
Многа истраживања показују да су мозак и цријева у сталној комуникацији и утичу једно на друго. Једна улога нашег аутономног нервног система (који регулише невољне тјелесне процесе) је да помаже у регулисању варења. Али то може бити поремећено када тијело пређе у режим борбе или бијега, као што се може десити као одговор на стрес.
Превише љутње омета ментално здравље
Бити у стању љутње може утицати и на ментално здравље. Истраживања показују да је љутња често повишена код емоционалних поремећаја, као што су анксиозност и депресија, и повезана је и са тежим симптомима и са мањим одговором на лијечење. Бијес (посебно продужена љутња) такође може утицати на нашу концентрацију и обрасце размишљања. То нас може учинити непријатељским или циничним, што може утицати на наше односе и способност стварања веза.
Љутња може да поквари сан
Показало се да људи који се боре да контролишу свој бијес или се чешће осјећају љути имају лошији сан. Умјерени до високи нивои бијеса били су значајно повезани са повећањем ризика од поремећаја сна код одраслих од 40 до 70 процената. Друга истраживања сугеришу да осјећај љутње повећава психичко узбуђење и ментални немир, што касније отежава могућност да заспите.
