За многе ово годишње доба испуњено је празничним декорацијама, породичним окупљањима, добром храном и покојом чашом вина.
А ако сте се икада питали да ли вино прија или шкоди вашем здрављу, ево шта треба да знате прије него што отворите сљедећу боцу.
Најздравије је суво бијело вино или било које вино које се узгаја у хладнијим климама јер има мање шећера и алкохола, каже Деби Петитпејн, регистровани дијететичар и портпарол Академије за исхрану и дијететику. А ево и зашто, према USA Today.
Прије свега, нека вина садрже остатке шећера или природне шећере заостале од ферментације грожђа. Друга, попут десертних вина, имају додате шећере.
Сљедећи кључни фактор је алкохол, што је још један извор концентрисаних калорија у вину. Пошто вино не нуди много хранљивих материја осим ових калорија, пожељећете да потражите вино са нижим садржајем шећера и алкохола.
Здравије конзумирање вина
Смјернице о исхрани за Американце не препоручују више од два пића дневно за мушкарце и не више од једног пића дневно за жене. Сува бијела вина имају мањи проценат и калорија и алкохола у себи.
Чак и гдје је вино настало чини озбиљну разлику. Топлији региони омогућавају дужу сезону раста, тако да грожђе постаје зрелије прије него што се убере. Од њега се прави вино са већим садржајем шећера и алкохола. Неколико примјера винских региона хладне климе су дијелови сјеверозапада Пацифика, сјеверна Француска, Њујорк, Чиле, Мађарска, Нови Зеланд, сјеверна Италија, Јужна Африка, Аустрија, Немачка и северна Грчка и Македонија, наводи Vine Folli.
Осим паметних избора врсте, постоји још неколико начина да пијете вино на најздравији могући начин. Можете да пробате безалкохолно вино или ако већ пијете више чаша, мијењајте наизмјенично алкохолно и безалкохолно пиће. Или, пак, претворите своје вино у шприцер.
"Додавање соду или газирану воду донекле разблажујете своје вино, чиме добијате већу количину пића, али без додатних калорија и алкохола - истиче Петитпејн.
Да ли је вино добро за вас?
Истраживања о предностима и ризицима умјерене конзумације вина су у току. Неке студије показују потенцијалну везу између црног вина и дуговјечности и између умјереног уноса алкохола и когнитивних функција. Друге, пак, показују да сваки ниво уноса алкохола негативно утиче на наше здравље.
Једно је сигурно - љекар вас никада неће охрабрити да почнете да пијете због здравствених користи. Рецимо, истраживања показују да ниједна количина алкохола није безбједна током трудноће, као и да прекомјерна употреба алкохола може да изазове или погорша око 200 различитих врста болести.
Међутим, постоји и један антиоксидант који се налази у црвеном вину - тзв. ресвератрол, који потиче из кожице грожђа и има антиинфламаторна својства. И нека друга вина га садрже. Такође је присутан у храни као што су кора парадајза, чоколада и кикирики.
"Морали бисте да пијете пуно црног вина да бисте имали благотворне ефекте на своје здравље, тако да (препоручена) једна чаша црног вина дневно неће пружити довољно", открива дијететичар Алекс Алдеборг.
Недавна студија објављена у БМЦ Медицине показала је да конзумација алкохола може имати и позитивне и негативне ефекте на ризик од кардиоваскуларних болести (КВБ). Студија је примјетила метаболите, нуспроизводе метаболизма супстанце које могу да послуже као знаци болести. Од 60 посматраних, седам метаболита повезало је дуготрајну умјерену конзумацију алкохола са повећаним ризиком од КВБ.
Ова студија је само један дио слагалице који помаже да се сазна о утицају алкохола на укупно здравље. А други дио неопходне слагалице је да се открије колико користи долази од алкохола, а колико од биљних хранљивих материја током процеса ферментације грожђа.
"Вјероватно постоји прекретница на којој мало може да заштити здравље неких људи, али превише води здравље у потпуно погрешном правцу", закључује Петитпејн.