Метеоролошка зима је почела, неки крајеви су већ под снијегом и бројни у чијим мјестима нема снијега засигурно ће искористити викенде и скорашње празнике како би отпутовали негдје гдје има снијега.
Највише се томе радују малишани, који се санкају, грудвају, граде сњешка бијелића или, можда, грицкају снијег из знатижеље.
То само по себи звучи безопасно, али није баш. Заиста, конзумирање снијега може бити повезано с неким здравственим ризицима.
На "оекотест.де" стручњаци објашњавају који су разлози.
Једно је јасно, не говоримо о видљиво прљавом или угаженом снијегу. Подразумијева се да никада не бисте требали стављати нечист снијег у уста или га чак прогутати. Али шта је са свјеже палим, нетакнутим снијегом? Сматра се да је такав снијег здрав, али то није случај.
Еколог Волфганг Штраф из Њемачке савезне агенције за околину објашњава:
"Киша и снијег нису храна и нису без клица: контаминација зрачним путем производима изгарања, прашином или микробним аеросолима је могућа".
Али, чак и ако је снијег био потпуно без онечишћујућих материја - што практично никада није у нашим регијама - постоји још један проблем. Јер није важно само шта је у снијегу, него и шта није.
Наша питка вода, која се углавном добива из подземних вода, садржи минерале и електролите као што су магнезијум, калцијум, калијум и натријум. Снијег се, са друге стране, најбоље може упоредити с дестилованом водом. А ако пијете или једете прекомјерну количину, можда се доводите у опасност.
Конзумирање воде без електролита повећава осмотски притисак на наше станице. То се назива повратна осмоза и опасна ствар у вези с њом је да се витални натријум уклања из организма.
То може изазвати такозвану интоксикацију водом, што резултује тешким проблемима с циркулацијом, а у екстремним случајевима може бити и смртоносно.
Јести снијег једноставно није добра идеја и то бисте требали објаснити и научити своју дјецу, јавља "Слободна Далмација".
