Како су навели амерички истраживачи, људи који касно одлазе на спавање, као и људи који се касно буде, имају око 19 одсто већи ризик да добију дијабетес типа 2.
Аутор студије др Тијани Хуанг из болнице Брингам, истакао је да су обрасци спавања „дјелимично генетски детерминисани, и да их је тешко измијенити“. Чињеница да ли сте ноћна сова или раноранилац, позната и као хронотип спавања, утиче на обим струка, плодност, ниво толеранције на бол, на ризик од обољевања од рака. Ритам нашег сна има значајан утицај на личност.
Недавна студија је показала да ноћне птице чешће имају мрачне особине личности, укључујући нарцизам и лагање.
Научници из Сиднеја истакли су да је свака реакција у тијелу под утицајем нашег унутрашњег сата. И управо тај унутрашњи сат омогућава ранораниоцима да се пробуде рано, а ноћним птицама да остану будне цијелу ноћ.
„Многи људи воле да оду на спавање касно у ноћ, и често се називају „совама“. По новим истраживањима „ноћне сове“ мораће да обрате више пажње на свој начин живота, јер њихов вечерњи хронотип може повећати ризик од дијабетеса типа 2“, истакао је доктор.
Под хронотипом научници подразумијевају природну склоност појединца да покреће активности и спава у различито вријеме.
Истраживачки тим у својим студијама навео је да људи који имају неправилне обрасце спавања много чешће имају проблема са кардиоваскуларним болестима и дијабетесом.
На све те здравствене недостатке и предиспозиције за развој поменутих болести утиче и начин живота.
Истраживачки тим је анализирао податке сакупљене од 63.000 медицинских сестара и укључио хронотип који су сами пријавили док су прикупљане информације о квалитету исхране, тежини индексу телесне масе (БМИ), времему одласка на спавање и навике у пићу и пушењу.
Један од девет учесника студије је пријавио да има „дефинитивно вечерњи“ хронотип, док је нешто више од трећине изјавило да има „дефинитивно јутарњи“ хронотип.
Вечерњи хронотип је био повезан са значајно повећаним ризиком од дијабетеса (19 одсто), преноси РТС.
