Масну јетру већина повезује са конзумирањем алкохола, али то није потпуно тачно. Тај орган има врло незахвалан задатак јер прерађује све отрове које унесемо у организам. Иако се најбрже регенерише у нашем тијелу, најлакше се и оштећује, углавном нашом заслугом. Гастроентеролог др Срђан Марковић је у емисији "150 минута" упозорио је на сланину и кајмак, објаснио шта се дешава када јетра не може да се регенерише и како изгледа један симптом који може да укаже на проблем.
"Јетра је ту и ради свој посао, веома је важан виталан орган. Она уклања све токсине који су махом поријекла из црева. Крвотоком долазе до јетре, ту се пречишћавају и даље иду у системску циркулацију. У људској природи јесте да се претјерује са масном храном. Људи мисле да храна није укусна ако није масна", рекао је гастроентеролог и упозорио на оброк који Срби обожавају.
"Људи прибјегавају кајмаку истовремено са сланином и то је врло, врло пуномасан оброк који је богат засићеним киселинама и засићеним мастима које су штетне и могу да се наталоже у јетри више него што треба. Уколико се наталоже више од 5 одсто укупне тежине јетре, онда пред собом имамо човјека који има масну јетру", рекао је др Марковић.
"Генетика утиче на сваку болест, тако и овде. Постоје генетске болести које као посљедицу имају масну јетру. Постоје болести нагомилавања масти у јетри које су јако ријетке, али код таквих пацијената је једино рјешење трансплантација јетре. У крајњим фазама болести јетре, гдје не постоји начин да се јетра регенерише, нажалост, завршавају се цирозом јетре и ту нема другог лијека осим трансплантације јетре. Морамо да подижемо свијест о томе колико је трансплантација јетре важна", рекао је доктор.
За колико се јетра враћа у првобитно стање?
"Генетски је предодређен моменат колико јетра може да трпи. Човјек не треба стопроцентно да укине масти из исхране. Масти су јако важан виталан састојак организма, али не смије се претјеривати. Уколико човјек балансира своју исхрану, јетра може да се изрегенерише, да се од 3 до 6 мјесеци врати у првобитно стање. Ако човјек настави и јетра почиње да трпи, а ми знамо да је то када кроз лабораторију видимо поремећаје у функцији, да ткиво јетре почиње да пропада и повишене трансаминазе, онда видимо да се дешава неалкохолна масна болест јетре која је опасна и може да дође до стадијума цирозе. Тада је једино решење трансплантација јетре", рекао је гастроентеролог.
Симптома нема, али један може да укаже на проблем
"Масна јетра не даје симптоме. Код сваког трећег човјека видимо свијетлију јетру која указује на већу акумулацију масти. Ту немамо симптоме. Када јетра почиње да трпи, може да се јави бол испод десног ребарног лука, али редовним лабораторијским налазима откривамо да ли јетра трпи и зашто је масна. Може да буде масна због прекомјерне употребе масноћа у исхрани, због повишеног холестерола, повишених триглицерида, код дијабетичара често постоји масна јетра, може да буде код вирусних хепатитиса. Кад имамо повишене трансаминазе и масну јетру, морамо да искључимо вирусни хепатитис. У медицини ћете излечити проблем само ако рјешавате узрок, а не посљедицу. Ако је узрок масне јетре нерегулисана шећерна болест, онда морате да рјешавате шећерну болест. Увијек треба мислити на узрок болести да бисте ријешили проблем", објаснио је гастроентеролог др Срђан Марковић.
