У овим празничним данима, многи ће сигурно претјерати са масним јелом, а ако је судећи по тврдњама научника, то није лоше само за нас, већ и за наше потомке.
Како објашњава дијетолог Верослава Станковић, нездравом исхраном угрожавамо наше будуће потомке јер наше нездраве навике генима могу да се пренесу на наредне генерације.
- На примјер, различити начини припреме, односно употреба масноћа са ниском тачком паљења, може да доведе до стварања материја које су канцерогене и које можда у неким тренуцима неће код нас изазвати штетне посљедице, али ће утицати на цијели организам, можда и мутирати неке од гена и довести до посљедицу каснијим генерацијама – каже Станковић.
Примјена различитих пестицида и неправилно руковање са истим такође утиче на организам и има мутагене ефекте.
Дјелује код нас на мутацију гена, што ће касније остављати посљедице на даље потомке. Значи, правилна исхрана и те како утиче не само на нас, него и на наше потомке – објашњава.
Од чега зависи да ли ће те тај ген активирати?
Зависи од начина исхране и понашања наредне генерације и да ли ће то довести до “активације гена”. Све чешће се сада прича у нутригенетици, врло се често то примјењује за кардиоваскуларне болести, дијабетес, па и за неке карциноме – рекла је дијетолог.
“Генетику не смијемо занемарити”
Кардиолог др Миљко Ристић наглашава да не треба занемарити и лоше навике, које имају далеко већи утицај на организам.
Мислим да лоше навике више утичу, наравно, генетика ту има значајно мјесто. Из неког мог искуства, нисам имао неки упадљив број пацијената који су од родитеља наслиједили хипертензију, инфаркт, мислим да то више зависи од начина живота – рекао је др Миљко Ристић и додао:
Генетика је важна област коју не смијемо занемарити. Када узимамо анамнезу, увијек гледамо ко је у породици боловао од које болести. Ми можемо неким проширењем обима знања да се мало “супроставимо” генетици ако постоји ризик од неког оболијевања – рекао је.
