Ново истраживање сугерише да једна научно подржана метода мршављења омогућава људима храну у којој уживају, док нуди дисциплиниране параметре који олакшавају одржавање.
Као бонус, овај приступ такође показује позитивне ефекте на здравље срца снижавањем крвног притиска. То је закључак недавне истраживачке студије објављене у часопису Нутриентс.
Истраживачи су анализирали постојеће податке из неколико претходних студија које су укључивале особе с прекомјерном тежином како би истражили потенцијални допринос повременог поста у поређењу с традиционалном дијетом. Истраживачи су открили да је укључивање исхране у одређено вријеме резултирало "значајно већим смањењем тјелесне тежине" у поређењу са самим ограничењем калорија.
Повремени пост, који може укључивати јело у одређеним сатима или чак уздржавање од јела неколико дана у седмици, посебно је проучаван у контексту свакодневног једења унутар одређеног периода.
Истраживачи су такође истраживали ефекте времена за исхрану који у просјеку траје шест до 10 сати у комбинацији са смањењем калорија на тјелесну тежину и друге метаболичке факторе. Осим тога, испитали су три различита периода за исхрану на основу тога када је јело почело – рано, касно или неодређено – како би процијенили утицај времена.
Зашто се чини да је пост ефикаснији за мршављење од једноставног смањења калорија? Према студији, то се може приписати "преласку са складиштења масти на сагоријевање масти" који се дешава шест до осам сати након почетка поста. Овај прекидач покреће искориштавање масних киселина и кетона, што значи да се маст троши и претвара у енергију.
Студија сугерише да би период раног једења могао имати благу предност јер, како објашњавају истраживачи, "хормони који су важни за регулацију метаболизма достижу врхунац лучења ујутро". И уопште, поновљена истраживања показују да временски периоди поста доводе до ненамјерног смањења калорија које појединац троши. Смањење калорија, кажу истраживачи, још увијек помаже у смањењу крвног притиска, регулацији глукозе и побољшању профила холестерола код особа с прекомјерном тежином, без обзира на вријеме које су јеле.
Ако желите да тестирате повремени пост у свом животу, увијек се прво посавјетујте са љекаром. Затим одредите свој прозор за исхрану и користите бројач калорија да бисте пратили своје прехрамбене навике. Студија не наводи оптималну дужину прозора за јело, па експериментишите с временом за јело од 6 до 10 сати и прилагодите добу дана које вам највише одговара. На примјер, да бисте слиједили рановремени пост, могли бисте доручковати у 10 сати ујутро и престати јести до 20 сати за 14-сатни пост са 10-сатним интервалом за јело.
Налази су открили да су особе које су почеле да једу раније, прије 11 сати ујутро – и самим тим раније завршиле свој период прехране – доживјеле нешто више губитка тежине, иако је било који облик исхране на вријеме био учинковитији од једноставног смањења калорија. Почетак оброка прије 11 сати такође је позитивно утицао на крвни притисак, што је била корист која није уочена у каснијем прозору. Међутим, тим сугерише да без обзира на то када појединац прекине свој ноћни пост, многи људи могу имати користи од постављеног интервала за јело од шест до 10 сати.
