С уписом у ову школску годину, у прољеће 2023. године, у Хрватској је уведен и први пут урађена провјера на породичну хиперхолестеролемију међу школском дјецом.
Тако се на систематском прегледу при упису у први разред основне школе у дјеце, између осталог провјеравала и укупна вриједност холестерола у крви. Резултати су забрињавајући.
“У Национални програм пробира на дислипидемије било је укључено око 39.000 дјеце, чак двије генерације. Али, нису укључена сва дјеца јер било је доста и одустајања од стране родитеља, али може се рећи како је у провјеру укључено више од 70 одсто предшколске дјеце”, рекао је професор др сц. Иван Пећин.
Од 39.000 прегледаних малишана, њих 10 одсто имало је вриједности укупног холестерола више од 5.1 ммол/Л, а ниже од 6.1 ммо/л, открива доктор коментаришући да је то директна посљедица физичке неактивности наших предшколараца, те лоших прехрамбених навика.
“Плаћамо високу цијену времена које дјеца проводе испред екрана мобилних телефона, таблета и телевизора, а која су све мање физички активна те врло мало времена проводе у игри с вршњацима, у парковима и на отвореном. Нажалост, ове лоше животне навике наша дјеца као лош мираз носе у адолесценцију и одраслу доб, а навике стечене у дјетињству касније је врло тешко измијенити”, напомиње саговорник портала "Телеграм".
Такође, 1.5 одсто дјеце имало је холестерол виши од 6.1 ммо/Л те су укључени у даљњу обраду, због сумње на породичну хиперхолестеролемију.
“То је око 500 дјеце. У овуи провјеру је, будући да се ради о насљедној болести, потом укључена и читава породица те су родитељи с лошим липидограмом, међу којима већина није знала да има лоше налазе, такође откривени на тај начин и укључени у процес лијечења”, детаљно је објаснио Пећин истичући да је то и био виши циљ увођења провјере.
“Национална провјера нам је коначно омогућила да ургирамо на исправан начин, дакле да болест рано откријемо и превенирамо. До сада смо особе с породичном хиперхолестолемијом у већини случајева проналазили након што би, у 40-им или 50-им годинама, доживјели кобне компликације атеросклерозе – срчани или мождани удар”, каже.
Знаш ли свој број?
Свјесни чињенице да су повишене масноће у Хрватској велик и непрепознат проблем, стручњаци Хрватског друштва за атеросклерозу Хрватског љекарског збора ту нису стали.
“Акција 'Знаш ли свој број?' покренута је зато што свјесност о угрози холестерола није доступна те се повишени холестерол као фактор ризика често занемарује и потцјењује. Повишени холестерол је доказано директан узрок атеросклерозе – овапњења и зачепљења крвних жила”, говори професор Пећин додајући да атеросклерозе нема без холестерола.
Чак 60 одсто становништва има повишене масноће
А у коликој је мјери свјесност о опасности непостојећа, потврђују подаци епидемиолошке студије под називом "ЕХУХ 2 – епидемиологија хипертензије у Хрватској 2" – која је спроведена на око 1.300 испитаника из цијеле Хрватске, а који показују да око 60 одсто људи има повишене вриједности холестерола. И већина њих за то не зна.
“Овом акцијом желимо упознати јавност с посљедицама повишеног непрепознатог холестерола и како се против њега ефикасно борити. А то, уједно чинимо и помоћу интригантних плаката на којима је Кју Ар код који води на страницу www.колестерол.хр гдје ће бити детаљно и јасно објашњено све у вези уз опасности холестерола, дијагностику и лијечење”, открива саговорник поменутог портала.
Бројеви које би сваки пацијент требало да зна
Будући да је главно питање акције "Знаш ли свој број", професор Пећин је појаснио које су нормалне вриједности масноћа у крви, а које су опасне по здравље.
“Пацијенти би требало да знају да вриједност укупног холестерола не би требала бити виша од 5 ммол/Л, а да вриједност 'лошег', ЛДЛ-холестерола мора бити испод 3.0ммол/Л. Такође, треба освијестити да код људи који имају додатне факторе попут повишеног притиска, шећерне болести, или ако је особа пребољела срчани или мождани удар, вриједности лошег, ЛДЛ-холестерола морају бити ниже од 1.4ммол/Л”, истиче и додаје да вриједност триглицерида не би смјела бити виша од 1.7 ммол/Л.
Компликације повишеног холестерола
Повишени лош, ЛДЛ-холестерол таложи се у зидове крвних жила и постепено узрокује задебљање и калцификацију зидова, а ако се повишени холестерол не лијечи, тај процес напредује.
“Како напредује, процес доводи до сужења лумена крвне жиле. Уз остале факторе ризика попут пушења, повишеног притиска, повишених вриједности шећера у крви, тај плак, задебљање крвних жила пуно холестерола може пукнути, усљед чега се крвне плочице или тромбоцити наталоже на плак и зачепе крвну жилу. На крају се то манифестује као срчани или мождани удар, што нажалост, понекад заврши кобно, односно резултира смрћу. А ако особа преживи, у већини случајева заврши с доживотним инвалидитетом”, напомиње ендокринолог.
Митови и истине о холестеролу
Будући да је едукција главна окосница акције "Знаш ли свој број", те да се у јавности јако мало зна о потенцијалној опасности повишеног холестерола, професор Пећин је издвојио неколико митова у које људи погрешно вјерују, то су:
1. Мит: Холестерол убија
То је истина, говори ендокринолог, али само ако је холестерол повишен.
2. Мит: Пренизак холестерол је штетан
То није тачно, поручује. Нема доказа да су ниске вриједности холестерола штетне. Напротив, рађамо се с врло ниским вриједностима од око 1ммол/л и најнормалније се развијемо и живимо.
3. Мит: Хиполипемици, односно статини су штетни
То није истина. Лијекови су присутни четири деценије, откривени су око 1984. године те су најиспитиванији лијекови у употреби. Нуспојаве су могуће, као и код сваке врсте лијекова. Нуспојаве око којих се морамо забринути јављају се у око 5 одсто особа које узимају терапију, а најчешће нуспојаве су болови у мишићима и пораст вриједности јетрених ензима.
Ове нуспојаве се лако рјешавају смањењем дозе лијека или промјеном врсте лијека. Свакако је погрешно прекинути узимање лијека у особа које тај лијек требају, напомиње доктор.
4. Мит: Мршави људи не могу имати повишене масноће у крви
То није истина. Чињеница је да можете бити мршави а имати врло високе вриједности холестерола ако имате грешку у метаболизму холестерола. Такви се људи рађају с јако повишеним вриједностима холестерола, те су измјерене вриједности код њих више од 8, 10 па чак и 12ммол/Л те могу доживјети срчани или мождани удар прије пете деценије живота, упозорава Пећин.
5. Повишен холестерол се не може наслиједити
То није истина. Ако дијете има повишен холестерол, а понајвише ако има насљедну породичну хиперхолестролемију, болест се мора препознати и лијечити на вријеме хиполипемицима, односно статинима, и то од 8 године живота, а терапију је потребно узимати доживотно.
