Када особа пукне прстима, оно што заправо ради је испуштање гаса накупљеног у синовијалној течности која подмазује зглобове.
Ова течност садржи гасове као што су кисеоник, азот и угљен-диоксид. Истезање или савијање зглоба ствара вакум који узрокује стварање мјехурића гаса који пуцају и производе карактеристичан звук “пуцкетања”.
Иако пуцање зглобова није нужно штетно у малим количинама и не узрокује тренутни бол, често може довести до дуготрајних проблема са зглобовима и мишићима.
На примјер, можете добити упалу зглобова. Наиме, навика пуцања прстију може довести до хроничне упале зглобова. Често понављање ове навике може иритирати околна ткива и изазвати неугодност.
Уобичајено пуцање прстију може ослабити мишиће и лигаменте око зглоба. То је зато што покрети који се понављају могу промијенити природну биомеханику прста, утичући на његову стабилност.
Такође можете повећати ризик од повреде. Током времена, стални стрес на зглобовима може повећати ризик од повреда као што су уганућа или истегнућа. Ослабљени зглобови су подложнији оштећењима током свакодневних активности.
Иако не постоје убједљиви докази који директно повезују пуцање зглобова са артритисом, неки стручњаци вјерују да прекомјерна манипулација прстима може допринијети хабању зглобова током времена.
На крају, неки људи могу развити повећану осјетљивост на бол у рукама и прстима због кумулативне штете узроковане овом навиком.
