Узроци главобоља нису увијек познати. Код неких особа разлог је генетска предиспозиција. Осим тога, постоје бројни спољашњи и унутрашњи чиниоци који могу да буду окидач за појаву бола у глави, али остаје нејасно зашто поједини реагују на те окидаче, а други не.
У спољашње узроке главобоља убрајају се временске прилике, реакације на гужву и контакте са другим људима, као и употреба одређених врста хране и пића.
Унутрашњи узроци подразумијевају различита обољења ендокриног и кардиоваскуларног система, психијатријска обољења као и системске инфекције и фебрилна стања која могу повећати учесталост примарних главобоља.
Стручњаци за главобоље издвојили су ове узроке као најчешће окидаче за појаву бола у глави:
Топлота
Топлота је један од разлога бола у глави. Сматра се да тијело покушава да се расхлади шаљући више крви у друге дијелове тијела и тако лишава мозак довољних количина кисеоника. Зато немојте да прегријавате просторије у којима боравите.
Лијекови
Употреба лијекова који садрже кофеин или антихистаминике може бити окидач за главобољу. Стручна удружења биљеже као једну од најчешћих дијагноза, можда код скоро половине пацијента, главобољу због прекомјерне употребе лијекова. Проблем је и што у страху од болних главобоља многи користе аналгетике скоро свакодневно. Савјет је да се употреба лијекова ограничи на два дана недјељно, уколико морате учесталије да узимате лијекове посавјетујте се с доктором.
Глад
У веома густом дневном распореду људи некада забораве да једу. Како би мозак добро радио потребна му је глукоза и кисеоник. Уколико се деси да неког од ова два неопходна елемента нема у довољној количини јавља се бол. Савјет је да уносите храну на сваких четири до шест сати. Избјегавајте брзу храну, а умјесто ње бирајте намирнице које споро сагоријевају протеине и комплексне угљене хидрате.
Код неких особа разлог је генетска предиспозиција. Осим тога, постоје бројни спољашњи и унутрашњи чиниоци који могу да буду окидач за појаву бола у глави, али остаје нејасно зашто поједини реагују на те окидаче, а други не.
У спољашње узроке главобоља убрајају се временске прилике, реакације на гужву и контакте са другим људима, као и употреба одређених врста хране и пића.
Унутрашњи узроци подразумијевају различита обољења ендокриног и кардиоваскуларног система, психијатријска обољења као и системске инфекције и фебрилна стања која могу повећати учесталост примарних главобоља.
Недостатак магнезијума
Нека истраживања тврде да је код скоро половине људи који пате од акутне мигрене откривен низак ниво магнезијума у крви. Овим минералом је богато зелено поврће, спанаћ, риба, сјеменке. Уколико ни то није довољно размислите о употреби суплемената, имајте на уму да се магнезијум не слаже с неким лијековима као што су диуретици, одређени антибиотици, зато је најбоље да се посавјетујете с љекаром прије употребе.
Одмор
Иако можда звучи невјероватно, али предах од пословних обавеза може да вам зада главобољу. Када се одмарамо ниво хормона стреса кортизола и норадреналина се снижава, што може изазвати ширење или скупљање крвних судова и главобољу. Покушајте да се колико је могуће стога сваки дан мало опустите, да одмор не би био шок за тијело. Шетња, боравак у природи и на чистом ваздуху могу бити од користи.
Дехидрација
Многи забораве да пију довољне количине воде у току дана, што је чест разлог за главобољу. Недовољне количине воде чине крв гушћом, усљед чега долази до смањена протока кисеоника у мозгу. С друге стране, повећава се ниво серотонина који покреће мигрену. Пијте довољне количине воде, за већину људи довољно је осам чаша воде. Уколико осјетите надолазећу главобољу попијте воде, можда ће помоћи. Савјет је чиста вода, избјегавајте пића која садрже аспартам, има назнака да овај вјештачки заслађивач може бити кривац за главобољу.
