Све више људи у Србији, судећи по објавама на друштвеним мрежама, има проблема с трихотиломанијом, тј. неодољивом и неконтролисаном потребом за чупањем длака са свога тијела, било да је у питању коса, трепавице, обрве, длаке из генитална регија, брада, бркови, длаке испод пазуха...
Зависи од особе до особе. То је, кажу психолози, посљедица поремећаја контроле импулса, а понекад може довести и до озбиљнијих повреда!
На интернету се могу наћи узнемирујући снимци углавном дјевојака које показују како чупају косу у малим праменовима, а о овом проблему је на Тиктоку говорила и Стефани Нешковић (21), студенткиња Филолошког факултета у Београду, која је у једном периоду свог живота и сама прошла кроз то.
Код ње је, каже за Курир, проблем почео да се испољава у основној школи.
- Почело је негдје између шестог и седмог разреда. Прво из досаде. Осјећај сатисфакције у том моменту се касније тражио и у моментима стреса - тако да бих рекла да сам то радила и из досаде и у моментима нервозе. Често сам чупала косу, поготово на самом почетку, и то међу своја четири зида. Нико није знао све док мајка примијетила да имам мање печате по глави. Тек кад сам престала то да радим, сазнала сам да се ово стање зове трихотиломанија - каже она.
Она је овај проблем имала неколико година.
- Код мене то није био континуирани процес, већ с прекидима. Из личног искуства, рекла бих да нисмо свјесни шта уопште радимо, то је моменат у ком се тражи некакав вид привременог опуштања.
Стефани каже да јој се, након што је објавила видео о том проблему, јавило доста младих.
О трихотиломанији
- Карактерише се неодољивом потребом да се ишчупа сопствена длака
- Особа некад покушава да се одупре овој потреби, али резултат је пораст напетости, која, ако се длака не ишчупа, понекад нараста до неподношљивости
- Посљедица је губитак длака, најчешће ограничен, који, ако се болест не лијечи, може бити неповратан
- Сврстана је у посебну групу обољења званих поремећаји контроле импулса
- Многи имају обичај да се играју длаком након што је ишчупају
- Неки проводе сате тражећи "праву" длаку коју би ишчупали, а други имају "омиљену област", на глави или негдје друго
- Најчешће се јавља око 12. или 13. године живота
- Постоје различити начини лијечења и третмана
