Према новом истраживању, три тридесетоминутне сесије недјељно могле би да донесу огромну промјену.
Истраживачи са Медицинског колеџа "Бејлор", "Бостон сајентифика“ и "Милер сајентифика“ анализирали су 11 претходних студија које су обухватиле 1.147 учесника.
Студије су спровођене насумичним одабиром и укључивале су контролне групе, чиме су веома кредибилне.
Вјежбање које укључује аеробне активности, попут шетања и вожње бицикла, и које се понавља три пута недјељно показало је да поправља еректилну функцију код људи са проблемом еректилне дисфункције.
Повезаност вјежбања и бољих перформанси у кревету откривена је код учесника различитих типова тијела и тежине и није варирала због здравствених стања или коришћења медикамената.
"Вјежбање је активност малог ризика и бесплатна, што је чини идеалним почетним третманом за еректилне проблеме, посебно за пацијенте који не желе или не могу да користе медикаменте“, каже физиолог Лери Милер из "Милер сајентифика“.
Највеће промјене примијећене су код мушкараца са озбиљнијим облицима еректилне дисфункције. На стандардизованој скали од шест до 30, они са озбиљнијим облицима који су вјежбали примјетили су побољшање од пет бодова, док су они са блажим проблемима напредовали два до три бода.
Више физичке вјежбе се већ дуго повезује са побољшањем еректилне функције, зато што побољшава циркулацију крви у тијелу. Вјежбање такође помаже и код борбе са гојазношћу и смањивању крвног притиска, што су такође два фактора за еректилну дисфункцију.
Оно што је посебно занимљиво јесте да су аеоробне вјежбе имале сличан позитиван ефекат попут лијекова као што су вијагра и цијалис, па би због тога могле да се користе умјесто или у комбинацији са њима.
Лијекови попут вијагре и цијалиса доводили су до побољшања од четири до осам бодова на скали. Тим који стоји иза истраживања истиче да би вјежба чешће требало да буде приписивана за људе са еректилном дисфункцијом.
