Хумани метапнеумовирус, нова пријетња јавном здрављу, тренутно кружи Азијом, изазивајући забринутост широм света. У Кини су амбуланте препуне пацијената, док је Индија недавно пријавила прве случајеве инфекције. Да ли је Европа сљедећа на удару?
Гдје је овај вирус био до сада, колико је опасан, и треба ли да га се плашимо? Које вакцине имамо на располагању у борби против зимских вирусних епидемија и да ли је за вакцинацију већ касно?
На ова и многа друга питања одговоре је пружила епидемиолог, др Славица Марис, гостујући у емисији "Уранак" на телевизији К1.
"Хумани метапнеумовирус откривен је 2001. године, али се сматра да је постојао међу нама и прије него што је званично идентификован. Прошло је више од 20 година од његовог открића, а до сада нам није проузроковао озбиљније проблеме, попут пандемије корона вируса. Овај вирус нема епидемијски потенцијал какав је имао ковид", изјавила је др Марис и наставила:
"Овај вирус постоји, и ми га изолујемо код нас из године у годину. Постоји велики број инфекција које нису дијагностиковане. Током претходне године, на територији Београда, изоловали смо 48 случајева акутне респираторне инфекције изазване овим вирусом, од којих је 58 одсто било код дјеце. Међу тим случајевима забиљежене су и удружене инфекције - код пет пацијената са риновирусом, једним случајем са респираторним синцицијалним вирусом, једним са грипом, и једним са ковидом. У петак смо, такође, регистровали случај код млађе одрасле особе код које је, поред хуманог метапнеумовируса, изолован и вирус грипа АХ1".
Докторка наглашава да се вирус изолује ПЦР методом.
"Вирус се изолује ПЦР методом и најчешће изазива блаже симптоме и блажу клиничку слику, због чега се ријетко тестира. Ако имате симптоме прехладе - повишену температуру, грлобољу, цурење или запушеност носа, главобољу и болове у мишићима - који су блажи од симптома које изазива грип, већина људи неће отићи код љекара на тестирање. То је зато што не постоји специфична терапија усмерена на овај вирус. Терапија је симптоматска и подразумијева спуштање температуре, ублажавање симптома, унос течности, топлих напитака, мировање и довољно сна" - каже докторка и наставља:
"Већина заражених овим вирусом има блажу клиничку слику, али постоји мањи проценат код којих вирус може изазвати озбиљније компликације, попут упале плућа, бронхитиса или запаљења најситнијих гранчица у плућима (бронхиолитиса). Ове компликације се чешће срећу код дјеце млађе од годину дана. Генерално, инфекције овим вирусом везују се за дјецу млађу од пет година, код којих компликације наступају у 5 до 16 одсто случајева. Код особа старијих од 65 година, као и код оних са ослабљеним имунитетом или хроничним обољењима, посебно хроничном опструктивном болешћу плућа или астмом, вирус може погоршати постојеће стање", додала је.
Сезона респираторних и цријевних вируса је у пуном јеку, а стручњаци упозоравају на повећан број случајева грипа и других инфекција.
"Вируси који су тренутно актуелни очекивани су за ово доба године. Сваке године у ово вријеме имамо грип, а чини ми се да је сада у порасту. Пик очекујемо крајем мјесеца и током фебруара, када се дјеца врате с распуста. Грип је изолован у сва три подтипа, али доминира подтип АХ1, који је регистрован и у епидемијској форми. Током друге недјеље забиљежили смо једну епидемију изазвану овим вирусом, док смо у посљедњој недјељи прошле године имали двије епидемије узроковане грипом. Праву слику очекујемо у наредном периоду", каже докторка и додаје:
"Осим грипа, и даље изолујемо респираторне вирусе попут риновируса, који изазива прехладе, као и аденовирусе. Присутан је и велики број цријевних вируса, укључујући норовирусе и ротавирусе. Оно што је уочено и прошле године, а наставило се и почетком ове, јесте значајан број пријављених обољелих од варичела (овчијих богиња), и то у епидемијској форми. Од почетка године забиљежене су четири епидемије, док смо у протеклој години имали чак 69 епидемија у предшколским установама које су изазвале варичеле. Број регистрованих епидемија у 2024. је три пута већи у односу на претходне године", рекла је др Марис и додала да је све већа и епидемија малих богиња.
"Забиљежили смо значајан број случајева малих богиња. Прошле године, у фебруару, пријавили смо епидемију малих богиња на територији Београда, која је након тога одјављена. Међутим, 19. децембра поново смо пријавили епидемију, јер су се случајеви оболијевања опет појавили. И даље свакодневно региструјемо новообољеле. Обухват имунизације и даље је незадовољавајући. Извјештаји за Београд за 2024. годину још нису завршени, али обухват неће бити већи од прошлогодишњег, који је износио око 88 одсто за прву вакцинацију у другој години живота. То је недовољно у поређењу са 95 одсто, колико је неопходно за постизање колективног имунитета који нас штити", закључила је др Марис.
