Прерано нас је напустио Дејан Милојевић. Цијели кошаркашки свијет био је у шоку послије трагичних вијести које су у сриједу стигле из Америке.
Био је Милојевић на клупској вечери пред меч са Јутом, у Солт Лејк Ситију, када је доживио инфаркт. Хитно је хоспитализован и оперисан, а онда је из Сједињених држава стигла тужна вијест о смрти српског тренера.
Кардиолог Петар Боровић објаснио је зашто спортисти умиру млади.
– Прво, саучешће породици, друговима и клубовима. Спорт је добра ствар, али ако је екстреман постаје лош. Лијева комора се два до три пута увећа, а капиларна мрежа остаје иста. Због тога је важно да прихвате савјете љекара, да се држи настава и телевизија је важна да каже људима. Ако човјек не живи здраво накупљена масноћа се ствара у крвим судовима 20, 30, 40 одсто и човјек се осјећа у реду нема појма шта је унутра. Једе масно, пије, пуши, каже не пуши много… Када се накупи холестерол преко 52, 53 одсто почиње замор. Људи кажу да су се прехладили, били на промаји, причамо бајке. Онда се догоди што се догоди. Ако се не пије довољно течности крв постане густа и догоди се оно најгоре. Зато је важно да спасавамо људе који се баве спортом, да живе здраво , дуго, квалитетно и онда се ово неће дешавати – рекао је за Информер ТВ кардиолог Петар Боровић, а његове ријечи требало би да прочита сваки спортиста, сваки човјек.
Милојевић је већ дуго био у кошаркашкој пензији, није се излагао физичким напорима. Можда је све што се десило посљедица нечега што је вукао из периода играчке каријере.
– Има логике. Док је човјек активни спортиста комора се повећава два до три пута, али пумпа добро крв. Али, ако нагло престане, а навикао је на велике количине хране коју је узимао док је био спортиста, то може да буде кључна ствар. Новост у науци је да постоји хомоцистеин, најчешће из кафе, који оштећује крвне судове жестоко. Имамо масу спортиста и пословних људи у 42, 43. години, жена га буди, он мртав. Отворите крвне судове, нема у њима много наслага, али кафа их је оштетила. Зато потенцирамо да учимо људе да живе здраво, да контролишу крв, холестерол и факторе коагулације, да узимају доста воћа. Воће нас штити. Према нашим истраживањима спортисти не једу воће, 70 одсто људи незначајно мало једе воће, свјежег поврћа, али узима много бјеланчевина и стимуланса. Ту је чвор, треба направити серију емисија, разговарати са људима, наша земља има одличне кардиологе, професоре, који имају знање, да нам се то не догоди – сматра Боровић.
Боровић каже да је изузетно битно да се дјеца баве спортом, да сви једемо спанаћ, броколи, да пију довољно воде.
– У младости се формира срце. Ако у младости доста бавимо спортом, трчањем, пливањем, срце поприма другу конфигурацију и спремно је када дође у одрасле године да поприми терет живота и да се лијева комора, која је дебела девет до 11 милиметара, повећа два до три пута. Зато је важно да се дјеца баве спортом, да бораве на ваздуху, некада су паркови били препуни дјеце, не видим их више, сад су код куће поред телефона. То је лијепо, али мало дјецо смањите. Важна је храна. Истраживања норвешких научника кажу да ако се узима доста спанаћа смањићете за пет одсто потребу за кисеоником, имаћете јаче срце и мишиће. Имамо примјер када дјевојка, која хоће да изгледа лијепо, држи линију, мучи се, али ако нема спанаћа и броколија у исхрани, мишићи никако да прихвате функцију. Важан је унос воде, а ако се комбије и добра исхрана мишићи раде и срце ће имати јачу снагу и неће нам се догађати ово. Млади људи падају на терену мртви. Срце није навикнуто у младости него је касније формирано – закључио је кардиолог.
