Уз претрпаност обавезама и ужурбану свакодневицу, одлазак у кревет око поноћи или касније је навика коју многи сматрају безопасном.
Како бисмо уопште нешто урадили да смо раније заспали? А имамо толико тога да урадимо током дана да нам је жао што рано легнемо и „протраћимо“ слободне вечерње сате на спавање.
Када редовно касно идемо на спавање, тијело се прилагођава, али не без посљедица. Кумулативни ефекат остајања до касно може се манифестовати на различите начине – од умора и лошег расположења до других здравствених проблема.
Ако сте међу онима који ријетко заспу прије поноћи, вријеме је да сазнате како то утиче на ваше тијело. Можда ћете послије овога двапут размислити прије него што поново останете будан до ситних сати.
Хронични умор и смањена продуктивност
Касни одлазак у кревет често значи краћи сан, а недостатак сна директно утиче на ниво енергије и способност концентрације.
Можда ћете примјетити да вам је теже да се пробудите ујутру, да се осјећате успорено и да имате потешкоћа да се фокусирате током дана. Мозак једноставно нема довољно времена за регенерацију, што може довести до проблема са памћењем и креативним размишљањем.
Хормонска неравнотежа и повећање тјелесне тежине
Спавање има кључну улогу у регулисању хормона, укључујући оне који контролишу глад и метаболизам.
Касни одлазак у кревет може пореметити лучење лептина и грелина, хормона који регулишу осјећај ситости и глади, што може довести до повећаног апетита и преједања.
Људи који недовољно спавају чешће посежу за висококалоричном и нездравом храном, што дугорочно може изазвати повећање килограма.
Повећан ризик од кардиоваскуларних болести
Недостатак сна је повезан са повећаним ризиком од високог крвног притиска, срчаних болести и можданог удара.
Када се тијело не одмара довољно, долази до повећања нивоа стреса, што може резултирати повећањем крвног притиска и запаљенским процесима у тијелу.
Истраживања показују да људи који редовно иду касно у кревет имају веће шансе да развију хипертензију и проблеме са циркулацијом.
Поред тога, недостатак сна негативно утиче на ниво шећера у крви, повећавајући ризик од дијабетеса типа 2.
Ослабљен имуни систем
Током сна, тијело се обнавља и производи важне имуне ћелије које помажу у борби против инфекција. Ако редовно идете касно у кревет, ваш имунолошки систем постаје слабији, што вас чини подложнијим прехладама, грипу и другим болестима.
Недостатак сна такође успорава опоравак од болести и повреда, јер тијело нема довољно времена да регенерише ткиво.
Проблеми са расположењем
Спавање и ментално здравље су уско повезани, а остајање до касно може повећати ризик од анксиозности и стреса.
Када не спавате довољно, ваш мозак производи више хормона стреса, попут кортизола, што може довести до осјећаја анксиозности и раздражљивости.
Дугорочно, хронична депривација сна може негативно утицати на способност доношења одлука и емоционалну контролу.
Прерано старење коже
Сан је вријеме када се кожа обнавља и производи колаген, кључни протеин за еластичност и младалачки изглед. Људи који недовољно спавају често примјећују тамне кругове испод очију, беживотну кожу и преурањене боре.
Недостатак сна повећава нивое кортизола, хормона стреса, који може разградити колаген и смањити природну способност коже да задржи влагу. Ако желите блиставу и здраву кожу, рано одлазак у кревет може бити ваш најбољи савезник.
