Поплаве су обиљежиле мјесец март па је много засијаних површина остало под водом што је отежало припреме и реализацију прољећне сјетве у Републици Српској. Ипак, у овогодишњој прољећној сјетви, савјетодавна служба, очекује да ће се кукурузом засијати око 130.000 хектара, уз очекивани принос од седам тона по хектару.
Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, укупна производња најважнијих ратарских и повртарских биљних врста, у јесењој и прољећној сјетви засноваће се на око 195.000 хектара, а очекивана вриједност производње је око 970.000.000 марака.
Министарство је, да би помогло свим произвођачима, за прољећну сјетву обезбједило регрес за дизел гориво у количини од 100 литара, односно, 80 КМ/ха обрадиве површине, а укупно ће за ту намјену да издвоји 13,5 милиона марака.
Више од 40.000 хектара под пшеницом
У јесењој сјетви, у 2024. години, посијано је око 64.000 хектара различитих ратарских култура, од чега је око 42.000 хектара под пшеницом. Очекује се просјечан принос од 6 тона пшенице по хектару. Министарство пољопривреде субвенционираће производњу овогодишњег рода пшенице са 500 КМ/ха, за шта ће бити обезбијеђено 9,5 милиона марака.
Под крмним биљем је око 10.000 хектара, а уљаном репицом, око 3.000 хектара. Обим јесење сјетве нешто је нижи у односу на јесен 2023. године. Највеће површине засијане су у Семберији, Посавини и Лијевче пољу. Обим производње рода процијењен је на око 360.000 тона, а вриједност производње на приближно 135.000.000 КМ. Произвођачи тренутно обављају прихрану стрних житарица.
Као и с пшеницом, површине под кукурузом не повећавају се посљедњих година. Планиране површине под сојом су око 6.000 хектара, а посијаће се и травно-дјетелинске смјесе, јара зоб и јечам, дјетелина, јари сточни грашак, па се у прољећној сјетви очекује вриједност производње од око 450.000.000 КМ.
Ђубрива поскупила и до 30%
Генерално гледајући, тренутна ситуација за заснивање прољећне сјетве, неповољнија је у односу на прошлу производну годину. Минерална ђубрива у односу на прошлу годину знатно поскупила. Цијене заштитних средстава, поново у зависности од поријекла произвођача крећу се од 120 КМ до 200 КМ/ха. Цијена основне обраде земљишта са сјетвом, приближна је трошку из прошле јесени и износи 1.000 КМ/ха.
Што се тиче минералних ђубрива цијена је, у односу на прошлу годину, виша за 25-30%, а сјеменски кукуруз зависи од произвођача и креће се од 100-180 КМ за паковање од 25.000 зрна. За површину од једног хектара потребне су 2,5 до 3 вреће. Када се урачунају трошкови обраде земљишта, ђубрење, култивирање, цијена сјемена и заштита долази се до податка да цијена сјетве кукуруза износи око 2.400 КМ/ха.
Када је ријеч о индустријском биљу цијена сјетве варира у односу на обим производње, плодност земљишта, цијене сјемена и репроматеријала, а према процјенама, очекивани трошкови сјетве за ову сезону су од 1.800 КМ до 2.000 КМ/ха, у зависности од подручја и цијене сјемена.
Министарство пољопривреде, као вид подршке пољопривредницима, обезбједило је регресирање свих сјемена домаћих произвођача у износу од 20-50% малопродајне цијене, у циљу омасовљења сјетве кроз већу доступност јефтинијег сјемена домаћих произвођача.
Мраз и лед ојадили воћаре
У повртарској производњи највише површина требало би да буде под кромпиром. Према процјенама овогодишња производња кромпира биће заснована на око 7.300 ха. Разним повртарским културама очекује се да ће бити засијано око 13.400 хектара. Очекивана укупна производња је око 390.100 тона, док је укупна вриједност производње процијењена на око 475 милиона марака.
Ипак, највише проблема у овој години имаће воћари. Мраз који је почетком априла захватио највише западни дио земље, по свему судећи, начинио је знатну штету тек отвореним цвјетовима и заметнутим плодовима. Иако је још рано за тачне податке, према процјенама стручних служби, највише је страдала крушка, шљива, трешња и јабука. Иако су пупољци јабука били, углавном, у фази пред цвјетање, штета је било јер су забиљежене температуре и од -5,7 степени.
Бубуљ лани убрао 80 тона јабуке: "Још се држимо, али не знам до када"
У другој половини априла градишке воћаре задесило је јако невријеме у виду града који је оштетио плодове у неколико села, а процјењује се да је штета причињена на око 500 хектара, највише јабука и крушака. У Републици Српској је око 3.000 хектара интензивних засада воћа, али се та површина смањује из године у годину због недостатка радне снаге и елементарних непогода.
(Агроклуб)
