Трешње су изврстан извор витамина А, Б1, Б2, Б3, Б6, Ц и К, као и минерала попут калијума, калцијума, жељеза, бакра, мангана, магнезијума, фосфора и цинка.
Шта се дешава када претјерате?
Често се догоди да, једном кад почнемо јести трешње, тешко је стати, али стручњаци савјетују умјереност јер прекомјерна конзумација може имати лаксативни учинак и узроковати пробавне сметње. Али, колико трешања је превише?
Зато се препоручује дневна доза од отприлике 150 грама, што је око 20 трешања. Трешње садрже дијетална влакна, целулозу, пектин, органске киселине (попут јабучне, лимунске и винске) те одређене протеине и угљене хидрате.
Претјеривање у трешњама може узроковати лаксативно дјеловање, поремећај у прехрани.
Њихова црвена боја долази од антоцијанина и других фенолних материја с антиоксидативним својствима. Осим тога, антоцијанини имају аналгетичко и противупално дјеловање, што их чини корисним за ублажавање симптома артритиса.
Антоцијанини и проантоцијанидини у трешњама такође помажу у ублажавању симптома астме и алергија, подстичу производњу колагена и смањују упале и грчеве у мишићима, што је корисно за спортисте који могу осјетити олакшање од болова након интензивних активности попут трчања.
Трешње садрже левулозу, шећер с ниским гликемијским индексом који се полако апсорбује у тијелу, што их чини погодним за дијабетичаре. Осим што се могу јести свјеже, трешње су одличне и за припрему сокова, сладоледа, воћних салата и освјежавајућих колача, јавља "Клик".
