Енглескиња Лаурен Бун (23) грешком је вјеровала да је утрнулост њеног лица и главе симптом анорексије. Анорексија спада у поремећаје исхране, она је синдром који се најчешће јавља са појавом пубертета, али није искључива ни у каснијем узрасту.
Оно што је карактеристично за анорексију јесте интензивни страх од добијања на килажи, који се претвара у фобију према храни и манифестује се њеним тоталним избјегавањем.
Међутим, након што су се симптоми наставили, Лаурен је посјетила љекара и открила да има тумор на мозгу. Постоји више одо 80 врста тумора који могу расти унутар лобање и могу да доведу до оштећења мозга.
Ова дјевојка је у тинејџерским годинама патила од анорексије, па је вјеровала да су утрнулост и необични осјећаји у њеном лицу повезани са поремећајем исхране. Када су симптоми постали упорнији, одлучила је да се обрати свом љекару опште праксе, који ју је упутио на скенирање магнетном резонанцом.
Резултати су одмах показали лезију на мозгу, а касније је дијагностикован тумор мозга другог степена и то са растућим тумором.
Лаурен је јануару 2024. године прошла кроз шест сати дугу операцију уклањања тумора. Иако се осјећала добро након операције, контролни скенер у априлу био је неодређен, што је значило да би могла бити потребна друга операција. Љекари желе да избјегну радиотерапију због њених година.
Лауренина здравствена борба инспирисала ју је да заврши мастер студије из поремећаја исхране и клиничке исхране на лондонском колеџу, које је завршила у мају 2024.
- Мој сопствени поремећај у исхрани ме је инспирисао да пожелим да учим и радим на подршци другима који се можда суочавају са сопственим борбама, што је такође идеја да одем на ТикТок да причам о туморима на мозгу - каже и додаје да је било тренутака када је мислила да одустане од студија, али су је родитељи убедили да истраје. Тата је путовао редовно са њом у Лондон и чекао је.
Ова храбра дјевојка је и даље веома активна на ТикТоку гдје дијели своје искуство.
- Надам се да ћу својом причом помоћи другима који се суочавају са сличним изазовима. Људи су били шокирани када су сазнали да имам тумор на мозгу и пружили су ми огромну подршку. Фрустрирана сам недостатком улагања у истраживање тумора на мозгу. Ако желимо да пронађемо блаже опције лијечења и лек за ову болест, потребна су нам већа улагања - истакла је она, а о томе је писао и Мирор.
