У два дана, два годишња доба. Љетње температуре замијенила је киша, а у неким крајевима Србије и снијег. Како ове промјене утичу на наше здравље?
"Од када је дошло до нагле промјене времена повећан је број болесника свих узраста. Када су кардиоваскуларне болести у питању највише је хроничних болесника, прије свега оних који пате од хипертензије и акутног коронарног синдрома", каже проф. Предраг Митровић, јавља РТС.
Није само ријеч о кардиоваскуларним болестима, забиљежен је и повећан број можданих удара и респираторних проблема.
"Читав наш организам пати када је брза промјена времена у питању. Наше тијело се понаша по свим законима физике и покушава да компензује. Како је повећан спољни притисак, наш организам покушава томе да се супротстави. Динамика крвних судова је да се шире и скупљају у зависности од спољног притиска, због чега долази до повећања или спуштања крвног притиска. То се исто дешава и у самом срчаном мишићу", наводи Митровић.
Да је ријеч о свим узрастима говори чињеница да најмлађи пацијент хоспитализован има 21. годину, а дошао је са изузетно високим притиском од 210 са 120. Са друге стране, најстарији пацијент који се јавио због тегоба претходних дана има више од 90 година.
Протеклих година све је већа група пацијената метеоропата.
"И раније су постојали људи који бурно реагују на промјене времена, али је сада та популација много већа и углавном су то људи узраста од 42 до 55 година. То је популација која је динамично укључена у живот – више се нервирају, више се крећу, излазе из једне у другу средину – што све повећава ризик", истиче Митровић.
Савјетује људе да док трају промјене времена остану што више могу у затвореном, јер је промјена притиска унутра много спорија него напољу. Апелује и да се свако ко осети било какве тегобе обавезно јави љекару.