"Godinu dana i tri meseca u okviru Instituta za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje' postoji Centar za vaskularna oboljenja mozga, a u tom periodu imali smo oko 600 pacijenata sa nasloženijim oboljenima krvnih sudova mozga i kičmene moždine i vrata. Sve intervencije koje se rade u svetu, mogu i u našem Centru. Pre svega to su moždane aneurizme, arterijuvenske malformacije mozga i kičmene moždine, suženje krvnih sudova mozga, karotivno-kavernozne fistule, suženje krvnih sudova vrata i mozga, kao i pacijenti koji imaju aktutni moždani udar”, rekao je za Tanjug Slobodan Ćulafić, interventi neuroradiolog.

“Mi smo primetili da se kod 70 pacijenata koji su preležali koronu ili u toku samog virusa, razvio akutni moždani udar. To je za nas bilo iznenađenje, jer je reč o mladim ljudima između 25 i 35 godina. Čak smo imali jednu pacijentkinju koja ima 28 godina, a koja je bila u petom mesecu trudnoće”, rekao je Ćulafić.

“Za ove pacijente koji imaju akutni moždani udar je veoma važno da dođu u prvih šest sati, kada možemo uspešno da radimo endovaskularnu intervenciju i sprečimo posledice šloga i svedemo na minimalno moguće kompilikacije”, rekao je on.

Dodao je da su najčešći uzroci moždanog udara da pacijenti imaju srčana oboljenja ili aritmije, na osnovu čega se razvija moždani udar ili u 20 odsto slučajeva dolazi do promjene na krvnim sudovima vrata i mozga.

"Tu je i grupa sa povećanim masnoćama, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, razni uzroci i faktori mogu biti”, rekao je Ćulafić. Poručio je da prevencija podrazumijeva dobru kardiološku zaštitu kao i da se obavljaju dijagnostičke procedure.