Мозак је врло осјетљив на упалу, што може пореметити његово нормално функционисање и допринијети разним поремећајима менталног здравља и когнитивном паду.
Одређене намирнице, посебно оне богате рафинираним шећерима, нездравим мастима и умјетним адитивима, могу изазвати упалу у тијелу. Ова хронична упала може довести до оксидативног стреса и оштетити мождане станице, нарушавајући когнитивне способности и повећавајући ризик од неуродегенеративних болести попут ове Алцхајмерове болести.
Неуронаучник Роберт Лав, који има преко 2,2 милиона пратилаца на ТикТоку, подијелио је три запаљиве намирнице за које сматра да би требали смањити ако желите заштитити свој мозак. Открио је да су рафинисани шећер, уља из сјеменки и бјелањци они на које треба пазити.
Рафинисани шећер
Лав наводи да је прехрамбена индустрија смислила начине да се шећер каже на различите начине на етикетама хране, што отежава сазнање колико заправо конзумирамо.
"Прерађени шећер је апсолутно ужасан за ваш мозак. Прво, доприноси дијабетесу типа 2 који је један од примарних фактора ризика за Алзхеимерову болест", открива он.
Уља сјеменки
Лав истиче да су уља сјеменки још један упални састојак који прехрамбена индустрија често приказује као безопасна, али заправо могу бити штетна за здравље вашег мозга.
Већина ових уља долази из сјеменки, а Лав наводи неке примјере, а то су уље од кикирикија, кукурузно уље, сунцокретово уље, шафраново уље, уље каноле и биљно уље.
Разлог зашто су ова уља лоша за здравље мозга је зато што су јако упална. Упала је примарни фактор ризика за Алзхеимерову болест, а Лав каже да се конзумирањем ових уља повећава ризик од скоро сваке хроничне болести, од срчаних болести преко дијабетеса до многих врста рака.
Бјеланца
Ово је изненађујуће, али Лав објашњава зашто су бјеланца на листи.
Он каже да бјеланца смањују апсорпцију биотина. Биотин је важан за раст у вашем тијелу, а важан је и за косу, кожу и нокте. Дакле, конзумирање бјеланаца, иако је богато протеинима, бјелањци без жуманца заправо могу бити штетни јер инхибирају апсорпцију биотина.
Биотин, такође познат као витамин Б7, првенствено подржава мозак доприносећи цјелокупном неуролошком здрављу. Иако је биотин најпознатији по својој улози у одржавању здраве косе, коже и ноктију, он такође игра кључну улогу у различитим метаболичким процесима који могу утицати на функцију мозга.
Један од начина на који биотин може помоћи у функционисању мозга је да је неопходан за синтезу одређених неуротрансмитера, хемикалија које преносе сигнале између нервних ћелија. Здрави нивои неуротрансмитера кључни су за регулацију расположења, когнитивне функције и опште здравље мозга.
Иако је потребно више истраживања да би се у потпуности разумио директан утицај биотина на когнитивне функције и расположење, одржавање адекватних разина биотина подржава цјелокупно здравље мозга, што може допринијети бољим когнитивним перформансама и стабилности расположења, преноси РТЦГ.
