Многе намирнице садрже велику количину шећера у себи, те претјеран унос истих може утицати на здравље, а посебно уколико имате дијабетес. За већину намирница се зна да садрже много шећера у себи, међутим, постоје "скривени" шећери и за многе намирнице не бисмо рекли да садрже шећер.
Ендокринолог Армине Афонина издваја пиринач, пшенично брашно и суво воће као скривене изазиваче скока глукозе у организму.
Шећер није једини кривац
Према Афонининим ријечима, поред слаткиша, постоји много намирница с високим гликемијским индексом за које сте били убијеђени да саџе минимум шећера и да су безопасне. Међутим, многе од њих утичу на ниво глукозе у крви. На примјер, пецива од пшеничног брашна, бијели пиринач, паста и пире кромпир убрајају се међу намирнице које брзо подижу шећер у крви.
Када конзумирамо такве угљене хидрате, тијело их брзо разграђује, што изазива нагли скок шећера, а затим и нагли пад, послије чега слиједи осјећај глади и умора. Такође, висок гликемијски индекс имају гриз, корнфлекс, чипс и вафли.
И међу поврћем има проблематичних намирница, а то се прије свега односи на кувану цвеклу, шаргерепу и бундеве. Такође, суво воће може имати концентрисанији садржај шећера, што такође доприноси повећању глукозе.
Афонина препоручује умјереност када је у питању суво воће и савјетује комбиновање са храном богатом влакнима и протеинима како би се смањио утицај на шећер у крви.
Начин припреме хране утиче на гликемијски индекс
Афонина наглашава да начин припреме хране може значајно да промијени њен гликемијски индекс.
На примјер, пире кромпир има већи гликемијски индекс од печеног кромпира, док кувани бијели пиринач може да изазове бржи скок глукозе од смеђег пиринча, који садржи више влакана и сложених угљених хидрата.
Влакна успоравају апсорпцију шећера, чиме се смањује гликемијско оптерећење оброка.
Важност физичке активности
Афонина препоручује уравнотежену исхрану која укључује различите изворе протеина, здравих масти и угљених хидрата са ниским гликемијским индексом.
Уз правилну исхрану, умјерена физичка активност такође може помоћи у стабилизацији шећера у крви, смањењу тјелесне тежине и смањењу ризика од хроничних болести као што је дијабетес. Редовно вјежбање помаже тијелу да боље користи инсулин, хормон који је кључан за регулисање глукозе у крви.
