Сланина, свињска маст и месо, пуномасни сир, кајмак и путер проглашени су почетком осамдесетих година прошлог вијека за намирнице које би требало избјегавати, јер доприносе развоју кардиоваскуларних болести, због тога што утичу на пораст масноћа у крви.
Тада је почела масовна потрошња рафинисаног уља, прије свих сунцокретовог и маргарина. Нова сазнања, међутим показују да смо дуго били у заблуди. Наиме, новије студије доказале су да је штета од засићених, природних масноћа, односно од традиционалних производа, далеко мања него од индустријских.
Докторка Данијела Ристић Медић, виши научни сарадник Центра изузетних вриједности за истраживање исхране и метаболизма Института за медицинска истраживања, каже да природне масти које најчешће уносимо из намирница животињског поријекла нису у потпуности одговорне за формирање наслага на зидовима крвних судова:
Сланина, свињска маст и месо, пуномасни сир, кајмак и путер проглашени су почетком осамдесетих година прошлог вијека за намирнице које би требало избјегавати, јер доприносе развоју кардиоваскуларних болести, због тога што утичу на пораст масноћа у крви.
Тада је почела масовна потрошња рафинисаног уља, прије свих сунцокретовог и маргарина. Нова сазнања, међутим показују да смо дуго били у заблуди. Наиме, новије студије доказале су да је штета од засићених, природних масноћа, односно од традиционалних производа, далеко мања него од индустријских.
Докторка Данијела Ристић Медић, виши научни сарадник Центра изузетних вриједности за истраживање исхране и метаболизма Института за медицинска истраживања, каже да природне масти које најчешће уносимо из намирница животињског порекла нису у потпуности одговорне за формирање наслага на зидовима крвних судова:
"Чињеница је да се прекомерним уносом засићених масти повећавају вриједности укупног холестерола у крви, али и вриједности доброг ХДЛ холестерола, тако да нема израженијег ризика за појаву коронарне болести. Јер, да би се формирао плак на зидовима крвних судова није довољан само повишен холестерол, већ мора да постоји и запаљенски процес. Он настаје када у организам уносимо и превелике количине транс-масти које се налазе у уљу, маргарину, лиснатом тесту и кондиторским производима.
Подаци показују да смо земља у којој је унос транс-масних киселина веома висок, јер наша уља могу да садрже и преко три грама транс-масноћа на сто милилитара. Висок проценат ових неповољних масноћа имају и маргарини, намази, поједини сухомеснати производи, слаткиши и наравно бројни пекарски специјалитети. Чак и поједини маргарини који се рекламирају да немају транс-масти садрже их, али у нешто мањем проценту, свега 0,2 g на сто грама производа
Добро избалансиран однос омега 6 и омега 3 масних киселина омогућава превенцију хроничних запаљенских стања, шећерне болести, кардиоваскуларних и малигних обољења. Када је о садржају омега 3 масноћа у риби ријеч најбитнији податак је да ли је риба стигла из улова или је товљена, значи гајена. Јер, планктони којима се риба храни стварају ове добре масноће у њеном месу", пише Најжена.ало.рс.
