Нормална тјелесна температура људи није 37 степени и нижа је него што се мислило и што пише у медицинским уџбеницима. Истраживачи су у најновијој студији користили податке из електронских здравствених картона, да би израчунали нормалну температуру за различите групе људи.
Они су искључили људе који имају неке хроничне болести или стања која утичу на температуру, као што су дијабетес, прехлада, кашаљ, упала синуса, уринарних путева, плућа или грозница.
Истраживачи са Станфорда су открили да је нормална температура 36,64 степена Целзијуса или око 98,0 степена Фаренхајта. Ова температура варира у зависности од доба дана, пола и старости особе.
Научници су користили технику звану ЛИМИТ (Лабораторијско информационо рударење за индивидуализоване прагове) да би издвојили људе који немају болести или стања која утичу на повишење температуре.
Ово је занимљива метода која може да се примијени и на друге податке, па показује и да су мршави, старији људи обично хладнији, као и да треба обратити више пажње на благо повишену температуру код њих, чак иако је она нижа од 37 степени Целзијуса.
Предложено је да се нова нормална температура од 36,64 степена Целзијуса назове Вундерлихова константа, по њемачком љекару који је први мјерио тјелесну температуру људи.
Зашто расте температура тијела када смо болесни
Када се разболимо, нарочито ако имамо неку инфекцију, тјелесна температура расте због активације имунолошког система у борби против микроорганизама - бактерија и вируса. Овај процес познат је као фебрилна реакција.
Када тијело препозна присуство патогена, бијеле крвне ћелије (леукоцити) ослобађају сигналне протеине - цитокине. Цитокини стимулишу хипоталамус (дио мозга који регулише тјелесну температуру) да повиси "задату температуру".
Повишена температура ствара неповољне услове за размножавање микроорганизама. Многе бактерије и вируси не могу да преживе на вишим температурама, што помаже тијелу да се ефикасније избори са инфекцијом.
Виша температура помаже и да се убрзању метаболички процеси, укључујући бржу производњу и активност бијелих крвних зрнаца, која су кључна у борби против инфекција.
Иако грозница има заштитну улогу, висока температура може бити опасна ако пређе одређену границу, па је важно пратити је и, по потреби, снижавати и консултовати љекара, преноси РТЦГ.
