Срби годишње у просјеку поједу 135 килограма хљеба, што је далеко више од других. Једино је Турска испред нас са невјероватних 199,6 килограма.
Истраживања показују да једемо упола мање хлеба него прије 20 година. Нутриционисткиња Нађа Радоњић објаснила је за ТВ Прва како ова намирница утиче на дебљање, пише Мондо.
„Не бих рекла да је много хљеба проклетство за гојазност. Кроз историју смо јели много више хљеба него данас. Мислим да смо погрешно схватили хљеб“, рекла је она .
„Често чујем у пракси: ‘Нисмо ми та примитивна породица која једе бијели хљеб’. Изненадићете се, али има мање калорија од интегралног хљеба“, објаснила је нутриционисткиња.
Радоњић је додала да је интегрални хљеб бољи и да има више влакана, минерала и витамина.
„То жито је много богатије од рафинисане, бијеле пшенице. Интегрални хљеб има већу количину калорија, али и влакана. Боље је јести интегрални хљеб. Хљебу није мјесто уз пиринач и кромпир, што наша култура понекад подразумијева“, додаје.
Пшенични хљеб је најгори
Нутриционисткиња је истакла да хљеб не треба искључити из исхране. Осим ако наравно нисте нетолерантни на глутен.
„Интегрални хљеб има витамине Б и корисне састојке и не треба га само избацити, већ га треба третирати као оброк сам по себи“, додала је она.
Када је ријеч о црном хлебу, нутриционисткиња Радоњић је истакла да би црни хљеб од цијелог зрна била најздравија опција. Ако желите да избјегнете глутен, морате да искључите из исхране јечам, пшеницу и раж, док су све остале житарице добродошле у хљебу.
Нутриционисткиња је сортирала врсте хлеба од најгорег до најбољег. По њеном мишљењу, најгори би био пшенични хљеб, док би раж и јечам требало да буду што чешће у исхрани.
