Када бешика сигнализира да је пуна, требало би што прије отићи у тоалет. У супротном, одлагање ове потребе и чекање може вишеструко да наруши здравље.
Они који су склони да трпе и чекају посљедњи час тјерају своју бешику да складишти веће количине урина, а због тога долази до њеног слабљења. Осим тога, задржавање мокраће, праћено недовољним уносом воде може озбиљно оштети бешику, довести до невољног мокрења, инфекција уринарног тракта и камена у бубрегу.
Постоји и друга крајност ове појеве. Поједине особе често одлазе у тоалет "за сваки случај" и када не осјећају потребу. Ова навика, такође, може негативно да утиче на еластичност и јачину мишића бешике.
Уролози кажу да здрав човјек уринира шест до осам пута током 24 сата. А ово су могуће посљедице ако не ослушкујете физиолошке потребе за мокрењем:
Напрезање
Мокраћна бешика дио је уринарног система и резервоар мокраће унутар растегљиве мишићне структуре. Бешика складишти мокраћу коју стварају бубрези и са уретром чини доњи уринарни тракт. Када се напуни нервни импулси шаљу информације ка мозгу. Бешика је у суштини слој унутрашње коже, а зид бешике је углавном мишић и као и остали мишићи у тијелу, ако се сувише напрежу било да се одлаже одлазак у тоалет или се у њега иде "за сваки случај" доћи ће до оштећења.
Невољно отицање урина
Уринарна инконтиненција, односно невољно отицање урина из бешике или губитак контроле мокраћне бешике уобичајен је проблем, који погађа 10 до око 30 одсто одраслих. Проблем је израженији код старијих од 60 година и жена и често је посљедица одлагања мокрења. Најчешћи облици инконтиненције су стресна инконтиненција, када урин цури због притиска на бешику, који настаје током кашљања, кијања или при покушају да се подигне терет. Честа је и ургентна уринарна инконтиненција када је губитак урина удружен са јаким нагоном за мокрењем. Битно је, како не би дошло до даљег слабљења бешике, што прије почети с лијечењем и придржавањем здравих животних навика.
Инфекције
Задржавање мокраће може да доведе до инфекција уринарног тракта који је стерилан, осим дијела слузокоже на самом излазу уретре. Разни микроорганизми, бактерије могу изазвати инфекцију и запаљење слузокоже уринарног тракта, оштећења уринарног тракта и функције бубрега.
Циститис
Задржавање урина и нередовно пражњење бешике најчешћи је узрок циститиса (упале бешике). Када сувише често одлажемо мокрење патогене бактерије и гљивице доспијевају у слузокожу бешике. Упале могу бити и посљедица лоше хигијене, упале бешике најчешће изазивају гљивица Кандида албиканс и бактерија ешерихија коли. Пецкање приликом мокрења, бол у доњем дијелу стомака, таман урин јаког мириса, неки су од симптома инфекције уринарног тракта. Неке студије су потврдиле да задржавње урина може да доведе до множења бактерија које изазивају инфекције уринарног тракта.
Камен
Сматра се да је камен у бубрегу учесталије стање код особа које не пију довољне количине воде или не иду у тоалет када је то потребно. Када се овај камен у бубрегу покрене може да узрокује једно од најболнијих стања у медицини које у појединим случајевима може да остави озбиљне посљедице. Камен у бубрегу се лако и једноставно открива ултразвучним прегледом.