Двадесетпетогодишњи младић из околине Приједора јавио се љекару због болова у стомаку, а операцијом коју је обавио тим хирурга болнице "Др Младен Стојановић" успјешно му је одстрањен један од најнеприступачнијих, најтежих и најкомпликованијих тумора у историји установе.
Хирург Станко Баћо рекао је Срни да на првом прегледу није могао да вјерује ни самом себи ни својим рукама шта је напипао - тумор величине кошаркашке лопте код тако младе особе, а да се, када је добио ЦТ налаз, надао да радиолог гријеши.
"Кад сам то пипнуо, био сам у шоку. Било ми је јасно да је то нешто јако лоше. А онда је колегиница Горана Анђић тако добро описала тај ЦТ да смо послије на операцији видјели да је тај њен налаз толико вјеродостојан као да је била са нама у сали. Никада нисам ништа теже ни ружније видио нити оперисао, а вјероватно ни било ко у нашој установи", испричао је Баћо.
Он је додао како је на интернету и у стручној литератури успио да нађе двадесетак сличних на свјетском нивоу.
.webp)
Баћо је навео да се сложеност овог случаја огледа у томе што је исходиште тумора дванаестопалачно цријево, а захваћен је дијелом и панкреас, да су ту крвни судови који васкуларизују сва танка и половину дебелих цријева, аорта и доња шупља вена, да је база израслине била на завршном дијелу дванаестопалачног цријева, широка, те да су ту киселине желуца, жучне соли и киселине и ензими панкреаса чије отварање је повезано с девастирајућим посљедицама.
"И раније смо имали велике туморе који најчешће буду лоптасти и нису везани за остале структуре, те их је најчешће доста једноставније одстранити. А овај није био на једној петељци, али успјели смо га извадити у комаду, да се нигдје не отвори, да се ништа не проспе и да ништа не озлиједимо", каже Баћо, након што је прошле седмице извео ову сложену операцију.
Процјењује да је тумор могао расти најмање седам до десет година. Тежио је три килограма и био димензија око 23 x 18 x 15 центиметара, са свих страна чворноват, са избочинама и проширењима, некротичним дијеловима и великим бројем патолошких крвних судова, а вршио је притисак на сва околна ткива, органе и аорту.
"Прво морате тумор ослободити са свих страна, па онда прилазити доље гдје имате ту широку базу, сраслу површином отприлике десет пута 15 центиметара, па се подвући испод тумора, гдје онда у одвајање идете буквално милиметар по милиметар. У једном моменту чучећи радим", објашњава Баћо.
Према његовим ријечима, операција је трајала четири сата, а у фази одвајања од крвних судова сваки је тренутак могао бити кобан и сваки потез је могао бити посљедњи.
"Држите у рукама ту масу. Кад се мрдне, дах вам стане. Ако вам склизне, повући ће својом тежином све за шта је још чврсто везана. Покидаће крвне судове, а то може бити непоправљиво. Ту проблематику разумију сви васкуларни хирурзи. Пробијамо се мало по мало и ако шта закачимо и дође до крварења, не можете подвезати нешто што овамо храни сва цријева. Или ако се повриједи вена којој не можете прићи ни прешити је, а овамо треба још сат-два оперисати, искрвари у међувремену. Свашта је могло бити", нагласио је Баћо.
Члановима породице Баћо је унапријед предочио ризике, објаснио високу неизвјесност захвата и дао до знања да се не може гарантовати успјех, као и да се може десити да пацијент не преживи.
"Нису користили могућност да иду даље, у веће центре, него су показали пуно повјерење. А то је онда још већи терет", испричао је Баћо.
Асистирао му је хирург Милош Митрић, чије су заслуге огромне, а у тиму су били специјализант васкуларне хирургије из Бијељине Невен Мијић, анестезиолог Никола Алексић, инструментарка Анђела Вртунић, медицинска сестра Љиљана Новаковић, помоћна сестра Бранкица Вуковић и анестетичар Стефан Предојевић.
Баћо истиче да сада, кад би му неко рекао да такву операцију понови, не зна да ли би се усудио.
"Поносан сам, али, искрено, пар дана након операције био сам и уплашен. Данима након операције не спавате мирно, због неизвјесности. Успјели смо нешто што је дјеловало немогуће. И даље не могу да вјерујем да је то све прошло како је прошло. Сав постоперативни ток је прошао без икаквих компликација. Пацијент је јуче, седмог дана након операције, отпуштен кући, таман да стигне да сутра буде на породичној слави, Јовандану. Бог га је погледао, а и мене", закључио је Баћо.
