Замјеник директора Института за мајку и дијете у Београду, Владислав Вукомановић потврђује да се број обољелих од великог кашља повећао и код д‌јеце и код одраслих. У региону Београда од великог кашља обољело је око 70 д‌јеце, од којих се двије трећине лијечи у болници.

Вукомановић за "РТС" наводи да је, на жалост, велики кашаљ био узрок смрти четворо д‌јеце у Институту за мајку и дијете, и да је "једно дете тренутно на механичкој вентилацији, на такозваном респиратору, што значи да је респираторно и животно веома угрожено“.

Он је опасну епидемију великог кашља приписао недовољној стопи вакцинације, укључујући и одрасле. У Србији постоји обавезна вакцинација против великог кашља, међутим, све више родитеља одбија да вакцинише своју д‌јецу, па и даље долази до избијања тог тешког обољења дисајних органа, преноси агенција "АФП".

Хрватска се такође бори са великим кашљем. И тамошње здравствене власти наводе да као један од узрока виде покрет против вакцинације у земљи.

Каква је то болест?

Велики кашаљ преноси бактерија Bordetella pertussis. То је капљична инфекција. Бацили се преносе с једне особе на другу на удаљености до једног метра - при кашљању, кијању или чак и говором.

Бактерије се насељавају у горњим дисајним путевима и бронхијама, тамо се множе, производе токсине који оштећују трепље на бронхијама и иритирају слузокожу и центар за кашаљ у мозгу. То доводи до грчевитих напада кашља.

Први симптоми су слични симптомима прехладе. Појављују се око девет до десет дана послије инфекције.

Али, чак и прије него што се појави типичан кашаљ, обољели могу да преносе заразу - а то се дешава брзо. Око 70 до 80 одсто оних који дођу у контакт са зараженом особом и сами се заразе.

Који су симптоми великог кашља?

Велики кашаљ има три фазе. Прва се назива стадијум катарале и траје отприлике једну до двије нед‌јеље. Тешки напади кашља долазе тек касније. Болест је у почетку непредвидљива, јер цурење из носа, симптоми прехладе и благо повишена температура у почетку не представљају разлог за забринутост.

Друга, конвулзивна фаза, показује тешке симптоме. Нарочито код мале д‌јеце, кашаљ подсјећа на нападе гушења. Такозвани стакато кашаљ је грчевит и пацијенти отежано дишу.

Трећи стадијум, такозвани стадијум декременти, јавља се након отприлике двије до четири нед‌јеље. За то вријеме, напади кашља постају све ријеђи, а бронхије се постепено смирују.

Како се лијечи велики кашаљ?

У зависности од тежине болести, љекар ће прописати антибиотик. Ако се антибиотик да веома рано, односно код првих знакова, он може да спријечи велики дио симптома или барем смањити напади и јачина кашља.

Ако обољели већ пате од јаких и болних напада кашља, антибиотици додуше не могу да скрате ток болести, али могу да скрате трајање ризика од заразе.

Када почну напади кашља, важно је да обољели сједе што је више могуће усправно и нагну главу напред. То важи за све: од беба до одраслих. Пошто је велики кашаљ тешка и опасна заразна болест, важе посебна правила. У Њемачкој постоји обавеза извјештавања здравственим властима.

Ко је посебно угрожен?

Одојчад и мала д‌јеца најчешће су погођени. Понекад кашљу тако јако да мислите да се гуше. Напади кашља више звуче као пискање, што болест не чини мање опасном.

Код мале д‌јеце може доћи до озбиљних компликација, као што је респираторна инсуфицијенција - престанак дисања. Ситуација за њих може бити опасна по живот, јер су им дисајни путеви и даље уски и могу врло брзо да отекну.

Одојчад и малу д‌јецу за које се сумња да имају велики кашаљ увијек треба што је прије могуће одвести љекару. Око двије трећине њих мора да на болничко лијечење.

Како се може спријечити?

Одојчад и мала д‌јеца посебно су изложени ризику да се заразе, јер већина још увијек нема довољну заштиту вакцинацијом.

Заштита постоји ако је будућа мајка вакцинисана против великог кашља. Вакцинацију треба спроводити од 28. нед‌јеље трудноће. Та вакцинација може заштитити бебу од могуће инфекције у првим нед‌јељама живота.

Бројне земље такође препоручују вакцинацију током трудноће: САД, Велика Британија, Белгија, Швајцарска, Низоземска, Аустралија и Аргентина.

Бебе треба да почну с основном имунизацијом у доби од два мјесеца. Обично је то трострука вакцинација против тетануса, дифтерије и д‌јечије парализе. Таква вакцинација се препоручује и одраслима и освјежавање сваких десет до 15 година.

Велики кашаљ погађа све старосне групе

Одрасли такође могу лако да се заразе, посебно ако нису вакцинисани. Имунизацију је потребно освјежити сваких десет до 15 година. За разлику од одојчади и д‌јеце, код одраслих је болест опасна по живот само у изузетним случајевима и сличнија је бронхитису.

Они који прележе велики кашаљ нису доживотно имуни, али ако се инфицирају, ток болести је само мало блажи. Због тога је у сваком случају препоручљива вакцинација. То је једини начин да заштитите себе и друге.

У посљедњој деценији број случајева нагло опао широм свијета

Велики кашаљ је заразна болест која се јавља широм свијета. Свјетска здравствена организација (СЗО) процјењује да је 2014. било око 24.1 милион случајева широм свијета. Захваљујући вакцинацији у наредним годинама број случајева је нагло опао.

СЗО процјењује да је 2018. било око 150.000 случајева. Међутим, одређивање поузданог броја је тешко, јер се не пријављују нити дијагностикују сви случајеви, преноси "б92".

Пратите нас и путем Вибера