Млијеко и ферментисани млијечни производи су невјероватно корисни за здравље, првенствено побољшавају рад система за варење, а неки су добри и за срце, виталност костију, мишића... Препоруке у вези са коришћењем млијека и млијечних производа су различите.
Поставља се питање како да изаберемо што квалитетнији и здравији млијечни производ. О томе је за "РТС Ординацију" говорио нутрициониста Ђорђе Пејић.
Колико често треба да користимо млијеко и млијечне производе
"Да би то било умерено и добро избалансирано обично је то три пута недељно. Обично својим пацијентима, који немају проблем са метаболизмом засићених масти, кажем да је три пута недељно сасвим коректно", рекао је нутрициониста Ђорђе Пејић и додао да проблем са засићеним мастима често имају пацијенти са инсулинском резистенцијом и дијабетесом типа два.
Јогурт или кисело млијеко
Нутрициониста Ђорђе Пејић предност даје киселом млијеку, наводећи да је код оба производа ријеч о истом начину производње, с тим што је у киселом млијеку три пута мање лактозе него у јогурту.
Тврди или меки пуномасни сир
"Две трећине популације има нетолерантност на лактозу, нема довољно лактазе која разлаже лактозу“, објаснио је нутрициониста и препоручио тврди пуномасни сир због мањег процента лактозе.
Кајмак или путер
"Путер има већи калоријски унос, има већи проценат масти, док у кајмаку имамо одређену количину казеина, већи дигестивни проблем ћемо имати ако поједемо одређену количину кајмака", разјаснио је нутрициониста и као здравију опцију препоручио путер.
Млади сир или павлака
"Данас на тржишту има младих сирева којима је одузет одређен проценат масти и додати су одређени стабилизатори на бази хидрата. Тај млади сир има мањи проценат масти, али има већи проценат угљених хидрата. Више лактозе има млади сир, али има нижи калоријски унос, проценат масти у павлаци је већи, млади сир је врста сира која је најбољи одабир, домаћи прави, индустријски нису", истакао је нутрициониста.
Сир са плијеснима или пармезан
"Пармезан има најмањи проценат лактозе и има велику количину калцијума, плави или буђави сиреви су ризичнији код особа које имају неке алергијске реакције. За припрему оваквих сирева користе се културе на бази пеницилина што може направити додатну алергијску реакцију. Одабрао сам жути, јачи, сир јер има мањи проценат лактозе и доста калцијума и витамина А, односно бета-каротена", истакао је нутрициониста.
Додаје да се сви сиреви варе око дванаест сати и стварају јако киселу реакцију. У студијама пише да чим узмемо сир са већим процентом масти, тело се затвара наредних дванаест сати шта год да поједете“, објашњава Ђорђе Пејић.
Са чим сир не треба да се користи
Сиреве не би требало комбиновати са јајима јер су јаја засићене масти, било би пожељно да само једна врста засићених масти буде у једном оброку. Може у комбинацији са пилећим или ћурећим прсима, као и са поврћем“, рекао је нутрициониста Ђорђе Пејић за РТС Ординацију.
