До срчане инсуфицијенције, или слабости срца, долази усред поремећаја срчане функције, па срчани мишић више није у стању да адекватно пумпа крв кроз организам.
Кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смртности у Србији а годишње однесу око 48.000 живота.
Међу њима се издваја срчана слабост, обољење које настаје када срце не може више ефикасно да пумпа крв и обезбиједи тијелу довољан доток кисеоника и хранљивих материја, пише "Б92".
Владимиру је пукло срце са само 39 година. Преживио је и сазнао да болује од срчане слабости.
Иако поуздани подаци за Србију још увијек нису доступни, процјењује се да око 120.000 особа тренутно има ово обољење у земљи.
У емисији 150 минута о срчаној слабости говорили су проф. др Арсен Ристић, кардиолог у Универзитетском Клиничком центру Србије и Владимир Воленик, човјек који болује од срчане слабости.
Наиме, срчана слабост је више присутна код мушкараца.
Како проф. др Арсен Ристић наводи, кардиоваскуларне болести и даље су водећи узрок смртности у Србији.
Међу њима је срчана слабост посљедица најмасовније болести. Најчешће се дешава код људи који су преживјели срчани удар, инфаркт миокарда, и као посљедица ожиљка који се направи на срцу, дио срца ослаби. Срчани мишић пумпа крв, ожиљак неће да пумпа крв, и развије се срчана слабост", наглашава др Ристић.
Превенција је кључна
Како др Ристић истиче, много је тога што може да се уради у превентиви.
"Све је везано за факторе ризика, за препознавање сопственог ризика и да се овај догађај, инфаркт, не деси", каже он.
"СЗО каже да 30 одсто људи које губимо годишње, а у Србији око 50.000 људи, од кардиоваскуларних болести, не би требало да изгубимо тако младе, када би се само мало водило рачуна о кључним факторима ризика", наглашава професор др Арсен Ристић.
Владимиру Воленику је срце "пукло" када је имао 39. година. Наиме, он је доживио инфаркт, а као посљедицу инфаркта, добио је дијагнозу срчане слабости, за коју, по његовим ријечима, није ни знао да је има.
"Све се десило у години короне. Приликом радова дошло је до бола у грудима, мало сам то занемарио, али када сам отишао до ВМА, урадили су ЕКГ, али ништа нису пронашли. Ја сам имао јак бол, који је био готово неиздржив. Сљедећи пут када осјећам бол, након вечере сам осјетио велики бол у грудима, сједам у аутомобил, крећем, осјећам бол у лијевој руци и тада сам знао да је то инфаркт", прича Владимир.
Владимир је непуних мјесец дана био у болници, од тога је пет дана био на интензивној њези.
Доктор Ристић истиче да то што неко има мање од 40 година, то не значи да је заштићен и да треба занемарити основне факторе ризика.
"Мора се разумјети да масовне болести почињу у дјетињству", каже др Ристић.
Како је неколико пута истакао, превентивни прегледи се морају обављати, а превенција је кључ успјеха.
