Британски инфектолог упозорава на опасност ултра-прерађене хране.
Др Крис ван Тулекен, британски инфектолог и водитељ Би-би-си, у популарном подкасту изјавио је да ултра-прерађена храна може бити смртоноснија чак и од пушења.
У разговору са водитељем Стивеном Бартлетом, доктор је истакао да готово сви свакодневно конзумирамо ову врсту хране, често несвјесно.
Говорећи о својој књизи "Ultra-Processed People", познати доктор је објаснио да савремени човјек годинама уназад има недоумицу у вези са тим шта је здрава исхрана. Ипак, он детаљно објашњава како прерађена храна негативно утиче на наше здравље, али и изазива зависност гору од цигарета, алкохола, па и коцкања.
"Храну која нас угрожава звали смо ‘џанк фуд’ и ‘прерађена храна’, али нисмо имали адекватан систем за њено означавање, иако се ради о глобалној пандемији болести", рекао је доктор.
Према његовим ријечима, лоша исхрана – дефинисана као богата ултра-прерађеним намирницама – данас је водећи узрок превремене смрти, чак и испред дувана. То важи не само за сиромашне земље, већ и за сиромашне слојеве у развијеним државама, укључујући Велику Британију.
Еколошки проблеми
Др ван Тулекен упозорава и на шири еколошки утицај ове индустрије.
"Ултра-прерађена храна настаје у оквиру система производње који је водећи узрок губитка биодиверзитета, други узрок емисије угљен-диоксида и први узрок загађења пластиком", наводи.
Он објашњава да је појам ултра-прерађене хране први пут дефинисан 2009/2010. године у Бразилу, а да су најрелевантнија истраживања спроведена управо у Латинској Америци, у земљама попут Мексика, Колумбије и Бразила.
"У тим државама гојазност готово да није постојала, а за само деценију постала је водећи јавноздравствени проблем", истиче др ван Тулекен.
Према његовим речима, једина ствар која се променила у том периоду био је масовни увоз индустријски прерађене хране из западних земаља. Он упозорава да она није одговорна само за гојазност, већ и за низ других здравствених проблема – укључујући прерану смрт.
Посебно истиче да је ултра-прерађена храна за неке људе једнако зависничка као дуван, алкохол, коцкање или дрога – и да за то постоји снажна научна основа.
"Тјерање људи да 'престану да једу ђубре' најчешће има контраефекат – гурамо их ка навикама које су још штетније", каже он.
Научне студије такође потврђују ове тврдње. Једна анализа закључује да "висок унос прерађене хране повећава ризик од бројних хроничних и менталних болести, а ниједна студија не показује позитиван ефекат по здравље".
Друга студија повезује висок унос ултра-прерађене хране са повећаном смртношћу од свих узрока, укључујући и кардиоваскуларне болести.
У коментарима испод видеа, један мушкараца навео је како му савети др ван Тулекеном променили живот. Након што је у јуну 2023. почео да избацује ултра-прерађену храну, успео је да без ригорозне дијете и уз минималну физичку активност смањи телесну тежину са 112 на 99 килограма за само пет месеци.
Шта је ултра-прерађена храна?
Ултра-прерађена храна (УПФ – ultra-processed food) је индустријски произведена храна која садржи састојке које не користиш код куће и који не постоје у природном облику, попут:
- емулгатора
- вјештачких арома
- бојила
- појачивача укуса
- стабилизатора
- хидрогенизованих биљних уља
- сирупа од глукозе, фруктозе или кукуруза
Ове намирнице су осмишљене тако да буду изузетно укусне, јефтине, дуготрајне и "заразне", а често садрже мало правих нутријената, док су богате шећером, сољу и нездравим мастима, преноси б92.
Примјери ултра-прерађене хране
- чипс и други индустријски грицкалице
- газирани и заслађени напици
- готова јела из замрзивача
- инстант супе и нудле
- индустријски сладоледи и колачи
- житарице за доручак са додатим шећерима
- многе врсте индустријских кобасица, паштета, виршли
- протеинске плочице, кексићи и енергетски напици
- фабричке верзије хлеба са адитивима