Постоје болести које се насљеђују искључиво и само од мајке а међу њима су и неке аутоимуне болести али и нека стања која се не могу третирати као хронично обољење али нас могу озбиљно мучити цијелог живота.
Како преноси Фемина, чак и узрок депресије и несанице не мора да буде велики стрес или претјерани рад, већ генетска предиспозиција.
Остеопороза
Код овог обољења костију, које их чини крхкима и ломљивима и иначе је типично за женску популацију, и и те како се насљедни фактор помиње као кључан. Остеопороза углавном наступа послије менопаузе, када кости губе калцијум.
Оно на чему је најзначајније да радите јесте превентива – уносите што више калцијума, али знајте да се он адекватно апсорбује једино када је у комбинацији са витамином Д. Такође, не препоручује се конзумација газираног, јер у случају насљедног фактора се ризик од остеопорозе повећава за чак 14 %, што није безначајно.
Реуматоидни артритис
Иако још увијек није прецизно дефинисан узрок овог обољења које се одређује као аутоимуно, сматра се да је он заправо комбинација насљедног фактора и услова средине.
Реуматоидни артртитис није нимало наиван, јер напада зглобове, дегенеративно је обољење, и у одређеној пооодмаклој фази може значити и инвалидска колица.
Препоручују се здрав животни стил, физичка активност, а посебно је важно повести рачуна о здрављу зуба јер је нпр. доказано да парадонтоза као обољење десни које води и ка испадању зуба је уједно и повећан ризик од реуматоидног артритиса.
Пријевремено старење
Научници су открили скуп гена који су одговорни за то колико дуго успијевамо да сачувамо младост. Они се преносе с генерације на генерацију по мајчиној линији. Постоји могућност да наслиједимо оштећену ДНК, која ће убрзати процес старења.
Научници још увијек нису смислили начин да вратимо вријеме уназад, али неопходно је да створимо навику да користимо креме с високим заштитним фактором (СПФ), будући да је осјетљивост на сунце такође насљедна.
Депресија
Годишње оболи преко 300 милиона људи од депресије, и утврђено је да су овом менталном стању посебно склоне жене, што укључује и постпорођајну депресију.
Такође наука је открила да је један од фактора који доприноси настанку депресије и присуство гена Слц6а15, који се наравно насљеђује.
Наравно, депресија је стање које се лијечи, али је увијек важно потражити стручну помоћ.
Глауком
Глауком је код жена је много чешћи него код мушкараца, а генетске мутације које проузрокују ову болест су наслијеђене.
Превенција болести:
Идите на преглед. Док не напуните 40, потребно је да одлазите на преглед код офталмолога на сваке 2-4 године. Између 40 и 54 године на 1-3 године. Од 55 до 64, на сваких годину-двије дана, а након 65. године на сваких 6-12 мјесеци.
Кардиоваскуларна обољења
Складиштење масти код женске популације је одређено генетски, те уколико је оно типично за стомачни појас, то уједно значи и ризик од срчаних обољења, односно он се дуплира.
То је у вези и са нивоом холестерола и скупљањем масноћа у крвним судовима, што све може проузроковати стања попут срчаног удара, хипертензије, дијабетеса. Физичка активност, здрава и дијетална исхрана, престанак пушења и конзумације алкохола су у овом случају неопходни.
Мигрене
Жене пате од мигрена 3 пута више него мушкарци, и такође је примјећено да се врло често дешава да је склоност овако интензивним главобољама предиспонирана генетски.
Оно што ви сами можете да урадите јесте да редукујете унос кофеина, алкохола, шећера, да пијете што више воде како бисте били хидрирани, и да спавате довољно.
Инсомнија
Научници су открили да на хроничан поремећај сна овог типа утичу не само психогени фактори, стрес и сл, већ и гени које насљеђујемо по женској линији. Већ је поменуто да постоји генетска веза код обољења као што је депресија, а то се односи и на анксиозне поремећаје, неурозе.
Покушајте да усталите биоритам да идете у кревет до 23 часа, немојте пити кафу и јести тешку храну увече, и ако тренирате – физичка активност треба да буде барем 4 сата прије одласка на спавање.
Овдје се ради о о облику деменције, који је такође чешћи код жена него код мушкараца. Битан је и генетски фактор, а начин живота може смањити ризик од Алцхајмера.
Треба избацити лоше масти и шећера из исхране, контролисати холестерол и крвни притисак, бавити се физичком активношћу јер она повећава доток кисеоника у организам.
Карцином дојке и јајника
У свијету вјероватно најпознатији случај у вези са овом темом јесте потез холивудске глумице Анђелине Џоли, која је прије неколико година извршила матсектомију груди, а потом и одстрањивање јајника, након што је утврђено да има мутацију гена одговорног за ова обољења, од којих су преминуле њена мајка и бака.
Ипак, напоменимо да је са медицинског становишта овакав потез драстичан, јер је он заправо превентиван, прије него што је болест констатована.
Углавном, уколико постоји ризик, предлажу се прије свега редовни прегледи, али и здрав стил живота који искључује пушење, прекомјерну конзумацију алкохола, а податак који је такође важан јесте да се препоручује прво рађање до 30. године живота, јер је доказано да се тиме смањује и ризик од карцинома дојке и јајника.
И да поновимо још једном – превентива је увијек најважнија, и најефикаснија. Зато редовно идите на прегледе код љекара, и посебно поведите рачуна уколико у вашој породици има ових обољења по женској линији, пише Луфтика.
