Професор др Бранко Ђуровић, неурохирург и субспецијалиста клиничке неурофизиологије, говорио је да узроке сунчанице и лошег стања организма треба тражити у повећању мождане запремине, до које долази приликом претјераног излагања сунцу.
- Први се односи да прилагођавање кардиоваскуларног система и повећаним знојењем. Повећана циркулација крви у кожном покривачу истовремено индукује и повећан степен знојења. Ако у сљедећој фази ни то не узрокује спуштање телесне температуре, срце почиње појачано да ради, убризгава крв у васкуларно корито и повећана количина крви долази у мозак. Шири мождане крвне судове што доводи до повећања запремине можданог ткива - објашњава др Ђуровић.
Истиче да мозак не може да се шири, јер се налази у лобањској шупљини и све клиничке манифестације сунчанице су производ повећања мождане запремине, каже др Ђуровић.
- У том случају имамо симптоматологију као да је у питању тешка повреда мозга. Све оно: главобоља, нагон за повраћањем, слабљење вида, све је то везано за повећану мождану запремину. Тежи степен односи се на топлотни удар - каже др Ђуровић.
Како објашњава, да би човјек имао топлотни удар уопште не мора да буде под директним дејством сунчеве топлоте.
- То се најчешће дешава код особа које су у затвореним просторијама, у пекарама, поред високих пећи, у аутомобилу гдје нема клима уређај. Имамо спољашњу повећану температуру, веома често и повећан степен влажности, тако да тај повећан степен влажности инхибира знојење и онда нам избацује тај механизам адаптације који нам служи за спуштање тјелесне температуре. Код овог топлотног удара долази до отказивања једног можданог центра у средишњем дијелу мозга, хипоталамусу, што доводи до интензивнијих тегоба у односу на сунчаницу - каже др Ђуровић.
Он је говорио и о двије ствари које многи често раде, а које никако не треба - хладимо се ледом и пијемо воду без соли.
- Приликом топлотног удара врло брзо може доћи до губитка свијести и ако се не предузму интензивне мјере реанимација, такав организам може доћи у животну опасност и то високог степена - каже др Ђуровић.
У том случају неопходно је да се особе које су доживјеле топлотни удар изваде из затвореног простора, а затим јој, уколико је особа свјесна, дати течности и покушати са расхлађивањем.
.webp)
- Гријешимо када стављамо лед на поједине дијелове тијела. То није добро, јер када ставимо лед на један дио коже, испод те коже долази до скупљања крвних судова и ми избацујемо могућност знојења. Поента је да таквој особи покушамо да спустимо тјелесну температуру не са леденом водом, већ са млаком водом - каже др Ђуровић.
Још једну грешку правимо приликом врућина, истиче др Ђуровић.
- Приликом дехидратације долази до губитка виталних елемената попут натријума и калијума. На примјер они који раде напољу или проводе вријеме напољу понесу флашу воде и пију. Међутим, када се заврши та дневна активност веома често имају грчеве, јер приликом претјераног знојења они узимају само воду, али не узимају одређене минерале попут натријума и магнезијума. Зато је битно да у примјера ради, литар воде ставимо два грама соли. У току дана потребно је узимати и магнезијум. Најбољи савјет је да грађанство избјегава било какве активности током дана - каже др Ђуровић.
Како бисте себи олакшали вреле љетње дане добро је и да узимате мање и чешће оброке, наводи др Ђуровић.
До несвестице може доћи до усљед недостатка одређених минерала попут калијума, магнезијума и натријума. Како саветује др Ђуровић најбоље је све минерале надокнађивати путем хране.
