Неке намирнице могу додатно погоршати симптоме анксиозности, па је важно знати које би било добро избјегавати или барем смањити њихов унос.

Иако алкохол може дјеловати опуштајуће на први поглед, он заправо ремети хемијску равнотежу у мозгу, посебно утиче на серотонин - хормон одговоран за добро расположење. Након што ефекат алкохола нестане, многи људи примијете погоршање тјескобе.

Ако вам доктор није изричито препоручио избјегавање алкохола, повремено конзумирање у малим количинама може бити прихватљиво. Ипак, у друштвеним ситуацијама се све више препоручују алтернативе попут безалкохолног пива, ароматизиране минералне воде или моцктаила - коктела без алкохола.

Кофеин, који се најчешће уноси кроз кафу, чај и енергетске напитке, може бити окидач за анксиозне епизоде, нарочито код особа које су на то већ осјетљиве. Повећан унос кофеина може изазвати напетост, убрзано лупање срца, па чак и паничне нападе. Ако примијетите да вам кафа појачава нервозу, покушајте је замијенити биљним чајевима који дјелују умирујуће - попут лаванде, камилице, менте или матичњака.

Рафинисани шећери могу узроковати нагле осцилације у нивоу шећера у крви, што често доводи до промјена расположења, раздражљивости и повећане напетости. Прекомјеран унос шећера, према неким истраживањима, негативно утиче на лучење допамина -неуротрансмитера повезаног с осјећајем задовољства. Осим у очигледним слаткишима, шећер се често крије у производима попут готових умака, житарица за доручак и различитих прељева.

Намирнице попут бијелог хљеба, обичне тјестенине, бијеле риже и газираних сокова садрже прерађене угљикохидрате који су повезани с повећањем симптома анксиозности и депресије. Дугорочна конзумација оваквих производа може негативно утјецати на ментално здравље.

Умјесто тога, препоручује се уврштавање цјеловитих житарица као што су интегрална тјестенина, смеђа рижа, хељда или квиноја, које тијелу дају енергију без наглих осцилација у расположењу, преноси Кликс.

Пратите нас и путем Вибера