Као и код калорија, ниска количина масти није нужно боља од пуномасног, масти су нам потребне да бисмо се осјећали сити и боље апсорбовали витамине.
Одлучивање за најниже могуће калоријске опције обично ће вас оставити да се осјећате гладно и незадовољно, што ће вас на крају довести до преједања. Поред тога, ако не уносите довољно калорија, то може да вам се обије о главу на дуге стазе јер може да смањи брзину метаболизма. Неке висококалоричне и масне намирнице, као што су ораси, авокадо и уља, пуне су хранљивих материја.
ПРИРОДНИ ШЕЋЕР ЈЕ ЗДРАВИЈИ ОД СТОРНОГ ШЕЋЕРА
Мед и јаворов сируп могу имати антиоксидативна, антимикробна и антиинфламаторна својства. Али како то тачно утиче на наше здравље остаје непознато. Међутим, доказано је да 'природни' шећери имају исте калорије као и конзумни шећер и практично идентичан ефекат на нашу крв.
На крају крајева ваше тијело вари и посматра сву ову храну као шећер. Претјерани унос шећера било које врсте је лош за вас и може повећати ризик од повећања тјелесне тежине, што доводи до дијабетеса, кардиоваскуларних болести, рака, метаболичких поремећаја, депресије и когнитивних оштећења.
Умјесто да бринете о томе коју врсту шећера ћете изабрати, савјетује се да одаберете оно што више волите, али да га имате умјерено. Америчко удружење за срце препоручује не више од 6 кашичица шећера дневно за жене и 9 кашичица за мушкарце.
МОРСКА СО ИМА 'ЉЕКОВИТОСТ'
Слично шећерима, морска со, хималајска со и кухињска со су на крају све соли, које садрже отприлике 40 процената натријума, што је једињење које утиче на наш крвни притисак.
Морска со има минималну обраду и може садржати мале количине магнезијума, калцијума и калијума. С друге стране, кухињска со се прерађује да би се уклониле нечистоће и обично има додат јод за здравље штитне жлијезде.
Али све док је ваша исхрана добро избалансирана, нема потребе да минерале добијате из морске соли.
Прекомјерна конзумација натријума повезана је са високим крвним притиском и другим здравственим проблемима, тако да је важно ограничити укупни унос натријума без обзира на врсту соли која се користи.
НЕ СМИЈЕ ДА СЕ ЈЕДЕ ВИШЕ ОД ДВА ЈАЈА ДНЕВНО
Још једно погрешно вјеровање је да су јаја лоша за вас и да ће повећати ваш холестерол. Због садржаја холестерола, јаја су дуго била предмет жестоких дебата око њихове улоге у изазивању срчаних проблема. Али научници кажу да то нема везе. Студије показују да холестерол у јајима не подиже ниво холестерола као неке друге намирнице, попут оних богатих засићеним мастима.
Јаја могу бити дио здраве исхране и поспјешују одржавање мишића, опште благостање, помажу у испуњавању дневних потреба за протеинима и представљају свестран извор протеина који се може додати у многе различите оброке.
НЕ ЈЕДЕТЕ НИШТА ПОСЛИЈЕ 18 ЧАСОВА
Енергија је енергија без обзира када се троши. Па је тако људима који вјежбају касно у току дана, на примјер, потребно нешто послије тренинга за поправку и раст мишића. А људи који раде ноћне смјене мораће да једу док су будни.
Студије су показале да потенцијално дебљање не узрокује вријеме када једете, већ оно што једете. Међутим уколико раније у току дана једете више, то вам може помоћи у контроли глади касније и спријечити вас да једете превише.
ПРЕСКОЧИТЕ ДОРУЧАК И ПОПИЈТЕ КАФУ УМЈЕСТО ЊЕГА ДА БИСТЕ ИЗБЈЕГЛИ ГОЈАНОСТ
Већина нас се ослања на јутарњу кафу. Али то није замјена за оброк или доручак.
Док шољица кафе може бити богата антиоксидансима, садржи само око 5 калорија и нема протеина, масти или угљених хидрата.
Иако неке кафе садрже протеине и масти из млијека, неће вас оставити ситима и енергијом на исти начин на који то чини конвенционални доручак.
Нутриционисти су такође упозорили да је кафа кисела и стога жилава на празан стомак.
ДРЖИТЕ СЕ САМО СВЈЕЖИХ ПРОИЗВОДА
Неки људи мисле да би требало да се држите искључиво свјежих производа када купујете храну, али то је заправо грешка „штетни“ мит.
Смрзнуто воће, поврће и плодови мора, конзервирани пасуљ, воће и поврће, као и сушени пасуљ, интегралне житарице, орашасти плодове, сјеменке и зачини су храна богата хранљивим материјама. Само зато што је нешто замрзнуто не значи да је горе од свјежег, кажу стручњаци.
Заправо, смрзнуто воће и поврће може садржати веће нивое хранљивих материја, објашњавају нутриционисти из Велике Британије. То је зато што су замрзнуте на свом врхунцу, одмах након бербе и пролазе кроз минималну обраду прије замрзавања, што значи да задржавају много својих хранљивих материја.
Насупрот томе, свјежи производи могу бити у супермаркету данима или недјељама након што су убрани, што значи да су можда изгубили више хранљивих материја до тренутка када су конзумирани.
