Радиолог Никол Стрикленд отишла је на одмор на карипско острво Тобаго, тропски рај богат идиличним пјешчаним плажама.
Првог јутра свог боравка тамо, тражила је шкољке и корале у бијелом пијеску, али убрзо се њен одмор претворио у пакао.
Шетајући међу кокосима и мангом на плажи, Стрикленд и њен пријатељ наишли су на мирисно зелено воће слично дивљим јабукама.
Обоје су непромишљено одлучили да пробају воће. Послије тренутка уживања у слатком укусу, грла су почела да им горе, а ускоро су једва могли да гутају.
Воће о којем је ријеч расте на дрвету из породице мљечиковки, које се понекад назива и „јабука смрти“ или „отровна гуава“. Расте у тропским предјелима на југу Сјеверне Америке као и у средњој Америци, Карибима и сјеверним дијеловима Јужне Америке, пише Сајенс Алерт.
Биљку на шпанском зову "арбол де ла муерте", што буквално значи „дрво смрти“. Према Гинисовој књизи рекорда, ово дрво је заправо најопасније дрво на свијету.
Како је објаснио Институт за прехрамбене и пољопривредне науке с Флориде, сви његови дијелови су екстремно отровни, а „интеракција с било којим дијелом овог дрвета или гутање могу бити смртоносни“.
Отров у овом дрвету толико је јак да се не препоручује ни да се стоји испод њега док пада киша: органско једињење форбол, чак и разблажен с кишницом, може изазвати тешке опекотине.
С обзиром на то колико су отровна, поједина стабла су у неким територијама прекривена црвеним крстовима или јасним натписима упозорења како се они који нису упућени у невјероватна својства овог дрвета не би превише приближили биљци, преноси Кликс.
Ако већ тако негативно дјелују, због чега их једноставно не бисмо посјекли, питате се?
Ово дрво веома је важно у локалним екосистемима у којима усјева и сматра се једним од главних на линији обране од ерозије на плажама средње Америке.
До данас је забиљежено много повреда ока, привременог сљепила, упале усљед удисања неког дијела биљке, као и смртних случајева.
Карипски столари, међутим, користе ово дрво већ вјековима, јер су успјели да открију тајну прецизног уклањања отрова сушењем дрвета на сунцу.
"Права пријетња смрћу долази ако поједете његово мало округло воће", пише Ела Дејвис за BBC.
Ово воће може се показати фаталним, јер изазива повраћање и јаки прољев који дехидрирају тијело до тачке с које нема повратка.
Никол и њен пријатељ, срећом, нису настрадали након што су пробали плод овог дрвета, јер су загризли веома мале комаде, а она је 2000. године у часопису The British Medical Journal објавила студију у којој је детаљно објаснила све симптоме које је осјетила. Читавих осам сати, пише она, трајала је агонија.
Све вријеме је дозирано пила млијеко и пина коладе како би ублажила љутину и осјећала је како се отров спушта у лимфне чворове.
