Са почетком хладне сезоне, скоро сви имају жељу да само утону у зимски сан до прољећа. Зими је већини теже да устају ујутро и током дана често дријемају, а летаргија и апатија постају стални сапутници, што отежава чак и свакодневне активности, преноси НајЖена Ало.
Према научним истраживањима, зими је човјеку заиста потребно више сна.
Током остатка године, прољећа, љета и јесени нама је потребно око седам до девет сати сна сваке ноћи да бисмо се осјећали одморно и имали довољно енергије за све дневне обавезе. Зими се ситуација мијења и, како показује наука, потребно нам је бар један сат сна више да бисмо функционисали.
Доносимо вам неке од разлога зашто организам зими треба више сна:
Касно се раздањује
Дневна свјетлост која пада на мрежњачу ока је јасан сигнал нашем тијелу да је вријеме за буђење. Зими свиће касније, па ми желимо да спавамо дуже. Овдје се у потпуности осјећа наш циркадијални ритам организма: што је тамније, наше тијело производи више мелатонина, хормона спавања. Под утицајем овог хормона, крвни притисак се смањује, као и ниво глукозе – особа се опушта и осјећа се поспано. Због тога се зими тешко будимо ујутру – напољу је још мрак и тијело мисли да је ноћ.
Смањен ниво витамина Д изазива поспаност током зиме
У периоду када је дан кратак, природна производња мелатонина се повећава, а количина витамина Д се смањује. Уколико не надокнадите губитак витамина Д суплементима, резултат је стање апатије, склоност ка депресији и поспаност. Нема потребе да одмах наручите витамине. Прво морате да урадите тест за витамин Д који ће показати да ли имате недостатак витамина Д, пише Лепота и Здравље.
Уз резултате анализе, требало би да се обратите љекару који ће вам прописати неопходну дозу витамина.
Ниске температуре
Због ниске температуре убрзава се метаболизам, желите тежу храну, и то у већим количинама. Ово, заузврат, изазива жељу за спавањем.Због недостатка сунчеве свјетлости, нивои серотонина се природно смањују. Није без везе што се назива хормоном радости и доброг расположења: серотонин директно утиче на наш осјећај среће, а његов недостатак доводи до развоја депресије. Чак и у благом облику, ово стање обично прати апатија и поспаност.
Недостатак кисеоника
Зими мање времена проводимо на отвореном и мање провјетравамо просторије у којима се налазимо. Уређаји за гријање такође играју улогу, често раде пуном снагом и изазивају повећану сувоћу. Све у свему, крећемо се мање. Као резултат, наше снабдевање мозга кисеоником се погоршава, а то изазива летаргију и жељу за спавањем.
