Недавни примјер, који је изазвао бројне реакције јавности, је недавно тровање у Хрватској у којем је једна особа завршила у болници због хемијског оштећења једњака након конзумирања минералне воде у локалном ријечком кафићу.

Шта је тачно хемијско тровање пићем, који су најчешћи симптоми и лијечење у случају тровања и који су најчешћи узроци хемијског тровања, можемо сазнати управо уколико посматрамо тему прошлонедјељног скандала у Хрватској.

Киселине могу озбиљно оштетити једњак

Једњак је један од кључних дијелова дигестивног система. Ријеч је о цијеви дугачкој око 30 центиметара чија је улога да помијера храну из задњег дијела грла у стомак. Пошто је директно укључен у процес варења, једњак је посебно подложан оштећењима, посебно када се штетне материје унесу, било намјерно или случајно.

Посебно је ризично узимати јаке киселине или алкалије које могу изазвати озбиљна оштећења једњака. У зависности од количине и врсте унесених штетних материја, могућа оштећења пробавног тракта варирају од благе корозивне упале слузокоже до озбиљнијих стања као што су крварење у пробавном каналу или чак перфорација зида једњака или желуца.

Симптоми хемијског тровања

Знаци тровања могу значајно да варирају у зависности од врсте отрова, количине, брзине уласка у организам, путева апсорпције и индивидуалних карактеристика организма као што су тежина и висина. Симптоми као што су мучнина, бол у стомаку, дијареја и повраћање често се јављају у случају гутања отрова.

Корозивне супстанце као што су киселине и алкалије могу изазвати хемијске опекотине које су видљиве на уснама и слузокожи уста ако се такав отров прогута. Одређени отрови, пак, могу изазвати психичке сметње, вртоглавицу, главобољу, грчеве појединих мишића или цијелог тијела и неправилан рад срца. Кожа може промијенити боју и постати плава, жута или црвена.

Како се понашати са особом која има симптоме хемијског тровања?

У тежим случајевима тровања може доћи до губитка свијести, праћеног престанком дисања. Препознавање ових симптома је неопходно за хитну медицинску интервенцију како би се минимизирале озбиљне посљедице тровања.

Ако је особа без свијести, провјерите дисање и проток крви и по потреби приступите реанимацији, водећи рачуна да сами не дођете у контакт са отровом (за вјештачко дисање користите газу).

Окрените особу која дише у несвијести у бочни положај.

Не изазивати повраћање у случају тровања киселинама, алкалијама, бензином, керозином, растварачима за боје и средствима које стварају прјену.

Не изазивајте повраћање код особа које су без свијести или које се опиру.

Отрована особа треба да попије двије-три кашике љековитог угља (активни угаљ, царбо медициналис) разблаженог у чаши воде. Мед. угљен везује многе врсте отрова и тако спречава њихову ресорпцију у цријевима. Требало би да буде саставни дио кућне апотеке. Не треба га давати у случају тровања киселинама и алкалијама.

Што може изазвати хемијско тровање

Хемијско тровање може настати конзумирањем хране или пића, а извори могу бити различити. Најчешће су то:

Средства за чишћење и хемикалије

Просјечно домаћинство садржи око 62 токсичне хемикалије, кажу стручњаци за заштиту животне средине, којима смо свакодневно изложени - од фталата, синтетичких мириса до штетних гасова из средстава за чишћење пећница. Неправилно чишћење површина за припрему хране или употреба индустријских хемикалија може довести до хемијске контаминације. У исто вријеме, просипање или погрешно означавање средстава за чишћење може довести до контаминације хране и пића.

Повећан ниво пестицида и хербицида у храни

Пестициди и хербициди су активне хемикалије које се широко користе у пољопривреди за контролу штеточина и корова. Када трагови ових хемикалија остану на воћу и поврћу након бербе, конзумирање ових намирница без темељног прања или кувања може озбиљно да угрози здравље. Управо због тога је важно водити рачуна о правилној припрјеми и преради свјежег воћа и поврћа како би се потенцијални ризик од уношења пестицида и хербицида свео на минимум.

Конзерванси и додаци исхрани

Одређени адитиви и конзерванси у храни, ако се конзумирају у повећаним количинама, могу довести до тровања организма. Међу најчешћим примјерима су вјештачки заслађивачи, боје и сулфити, који се често користе за очување сувог воћа. Важно је бити свјестан потенцијалних ризика који произилазе из прекомјерне конзумације ових адитива и обратити пажњу на уравнотеженост и умјереност у исхрани.

Тешки метали у храни

Сматра се да око 90 одсто тешких метала улази у наш организам путем хране биљног поријекла, док преостали проценат долази од контаминације која се одвија кроз кожу и удисањем ваздуха загађеног овим металима. Утицај ових метала на наше здравље зависи од различитих фактора.

Када тешки метали пређу дозвољене вриједности у храни, ваздуху или води коју конзумирамо, могу изазвати разне физиолошке, морфолошке и генетске потешкоће и аномалије, пише Телеграм.хр.

Пратите нас и путем Вибера