Одрасли проводе у просјеку 9 до 10 сати дневно сједећи, углавном током радног времена, а већ смо упознати да овакав,“сједећи“ начин живота јесте повезан са повећаним ризиком од смрти.
У ствари, према истраживању објављеном у Бритиш Журнал оф Спортс Медисин, бављење само 20 до 25 минута физичке активности дневно може спријечити повећан ризик од смртности повезан са претежно седентарним начином живота.
Истраживачи су прикупили податке о појединачним учесницима од четири групе људи опремљених уређајима за праћење активности како би открили да ли физичка активност може да промијени везу између времена сједења и смрти, и обрнуто, и колико физичка активност и вријеме сједења утичу на ризик.
У анализу је укључено нешто мање од 12.000 људи старијих од 50 година.
Они су забиљежили најмање четири дана 10-часовне дневне активности и праћени су најмање двије године и пружили детаље о потенцијално утицајним факторима: пол, ниво образовања, тежина, висина, историја пушења, унос алкохола и да ли су имали тренутни и/ или претходне кардиоваскуларне болести, рак и/или дијабетес.
Повезивање са регистрима умрлих је показало да је током просјечног петогодишњег периода умрло 805 (7%) људи, од којих је 357 (6%) проводило мање од 10,5 сати сједећи сваког дана, а 448 је забиљежило 10,5 сати или више.
Дакле, физичка активност лаганог интензитета била је повезана са мањим ризиком од смрти само код људи који су сједили изузетно дуго (12+ сати дневно). Иначе, важно је напоменути да је ово опсервациона студија и као таква не може утврдити узрок и посљедицу, пише "Данас".
Истраживачи признају нека ограничења, као што је неузимање у обзир потенцијално утицајних фактора као што су исхрана, проблеми мобилности и опште здравље.
Међутим, истраживачи закључују да:
"Мале количине умјерене до снажне физичке активности могу бити ефикасна стратегија за смањење ризика од смртности који је резултат сједећег начина живота“.
