Осим тога што је код неправилног рада штитне жлијезде важно придржавати се познатих правила здраве исхране, као што је избјегавање транс-масти, односно маргарина, индустријске хране и рафинисаних уља, особе које имају проблема, требало би да користе одређене намирнице, које би могле да помогну у превазилажењу њиховог стања.
Мада не постоји посебна дијета за лијечење поремећаја функције тироидне жлијезде, неке намирнице треба уврстити у свакодневни јеловник, док друге треба избјегавати.
Уколико започнете дан соком од целера, можете да будете сигурни да чините најбоље за своју штитну жлијезду. Сок од целера садржи нутријенте, укључујући антиоксиданс лутеолин, који јој помажу да одржи своје функције на оптималном нивоу. Овај сок, такође, смањује киселост крви и јача имунитет.
Млијечни производи су богати јодом, а јогурт је добар избор, јер задовољава око 50 процената дневног уноса јода.
Бразилски ораси су пуни селена, хранљивог елемента који помаже регулисање хормона штитасте жлијезде. Конзумирање бразилских ораха може да смањи ризик од хипотиреозе и оштећења ткива жлијезде.
Храна богата антиоксидансима је, такође, корисна за управљање дисфункцијом штитњаче. Воће, поврће и бобице су добри извори антиоксиданаса.
Храна за хипотиреозу
Ако узимате синтетичке хормоне штитасте жлијезде за лијечење хипотиреопзе, избјегавајте узимање лијекова заједно са сојом, орасима, суплементима гвожђа и калцијума или мултивитаминима са овим металима или их конзумирајте у размаку од неколико сати.
Код хипотиреозе треба обратити пажњу и на намирнице које повећавају ниво естрогена (сјеме лана, сусама, брескве, малине, бијели лук), јер он успорава рад штитне жлијезде, као и на витамин Б3 (џигерица, ћуретина, кикирики, авокадо), који спушта нивое тироидних хормона.
Храна богата јодом помаже функционисање тироидне жлијезде, па у исхрану треба уврстити рибу и морске плодове – нарочито шкампе, туњевину, бакалар и морске алге. Млијеко и млијечни производи, сиреви, јаја, орашасти плодови и јодирана кухињска со би, такође, требало да буду обавезни на јеловнику.
Оптимална количина јода коју би одрасла особа требало да уноси дневно износи 150-200 микрограма. Ако се ова доза прекорачи, могу да настану озбиљни нежељени ефекти, бол у стомаку, грозница и дијареја, а може да дође и до увећања тиреоидее и до њеног запаљења.
Код хипотиреозе треба избјегавати храну богату протеинима соје, јер они ометају способност тиреоидее да апсорбује јод, што може да смањи производњу тироидних хормона и повећа ризик од настанка увећане жлијезде на врату - гушавости. Особе са проблемима са штитном жлијездом би, такође, требало да избјегавају спанаћ, кељ, купус, карфиол, броколи и прокељ.
Храна за хипертиреозу
Не постоји специфична исхрана која може директно да побољша симптоме смањеног лучења тироксина и тријод-тиронина. Међутим, ако је узрок прекомјерне активности тиреоидее аутоимуна Грејвс-Базедовљева болест, онда одређена храна може да помогне у општем одржавању здравог имуног система.
Сок од поморанџе, јаја, лосос, храна бигата калцијумом и витамином Д помажу, јер Базедовљева болест може да доведе до остеопорозе, чије напредовање ова храна успорава.
Намирнице богате бјеланчевинама – пилетина, ћуретина, пасуљ и орашасти плодови, помажу очување мишићне масе и спречавају губитак тежине.
Поврће које потенцијално ублажава симптоме хипертиреозе, као што су карфиол, кељ и ротквице, учествује у смањењу производње хормона тироидне жлијезде и инхибира њену способност да користи јод и производи хормоне. У случају Базедовљеве болести би, међутим, требало бити опрезан са овим поврћем.
Код стања хипертиреозе пожељно је да се смањи унос одређених намирница које садрже алергене, као што су кукуруз и пшеница. Глутен, на примјер, није пожељан у исхрани особа са претјераном функцијом штитасте жлијезде, јер може да изазове погоршање симптома. Кофеин, такође, погоршава симптоме хипертиреозе, као што су нервоза, анксиозност и губитак тежине.
(Политикин Магазин)
