Једење колача или чоколада с времена на вријеме може да буде боље за срце него исхрана заснована на "нула-шећера", према истраживању са Универзитета Лунд у Шведској. Међутим, овај однос не важи за друге врсте уноса шећера, као што су газирани напици или слатки преливи.
"Запањујући резултат нашег истраживања је супротан однос између различитих извора додатог шећера и ризика од кардиоваскуларних болести. Ова изненађујућа супротност наглашава важност разматрања не само количине уноса шећера, већ и његовог извора и контекста", каже епидемиолог Сузан Јанзи.
Од извора шећера зависи и врста срчане болести
Истраживачи су анализирали податке 69.705 људи из шведских јавноздравствених база података. Учесници, узраста између 45 и 83 године, испитивани су о својој исхрани и начину живота 1997. и 2009. године, а затим су праћени до 2019. године.
Унос шећера подијељен је у три категорије: слатки преливи (као што је мед), слаткиши (као што су посластице и колачи) и заслађени напици (као што су газирани напици).
Врста унесеног додатог шећера потом је упоређена са седам врста кардиоваскуларних болести, укључујући мождане и срчане ударе, уз узимање у обзир других фактора ризика (као што је пушење).
Везе су варирале између врсте шећера и врсте срчане болести. На примјер, слатки преливи су повезани са повећаним ризиком од анеуризме трбушне аорте (избочења крвних судова). Међутим, уопштено гледано, најнижи ризици код свих кардиоваскуларних болести забележени су код оних који су себи дозволили повремено уживање у слаткишу.
Постоји много фактора који треба да се узму у обзир када је ријеч о различитим начинима на које уносимо шећер: на примјер, које друге хране и пића конзумирамо заједно са шећером, као и колико често додајемо шећер у нашу исхрану.
"Течни шећери, који се налазе у заслађеним напицима, обично пружају мањи осјећај ситости него чврсте форме (чине вас мање сити), што може да доведе до прекомјерног уноса. Контекст такође има значај - посластице се често конзумирају у друштвеним ситуацијама или посебним приликама, док се заслађени напици конзумирају чешће", каже Јанзи.
Треба да се има на уму да ова истраживања указују на могуће везе, а не доказују узрочно-посљедичну везу. Такође, не узимају у обзир друге здравствене посљедице (као што је оштећење зуба, на пример) и треба да се посматрају у контексту онога што већ знамо о шећеру.
Ове намирнице које често конзумирамо оштећују црева и гарантују гојење
Истраживање, објављено у часопису "Фронтиерс ин Публиц Хеалтх" сугерише да будуће студије могу детаљније да испитају везе између шећера, срчаних болести и гојазности, на примјер.
Такође, културни фактори треба да се узму у обзир: у Шведској, одакле потичу учесници овог истраживања, постоји добро установљена традиција окупљања уз кафу и посластице, позната као "фика", која би могла да има утицај на резултате.
Истраживања о томе како усамљеност и стрес утичу на здравље указују на то да ова традиција може да има потенцијалне користи за срце, редовна друштвена интеракција и узимање времена за опуштање.
"Док наше опсервацијско истраживање не може да успостави узрочно-последичну везу, ови налази сугеришу да изузетно низак унос шећера можда није ни потребан ни користан за здравље срца", каже Јанзи.
.webp)
