Према медијским извјештајима са почетка децембра, мистериозна болест однијела је десетине живота на југозападу Демократске Републике Конго у само двије седмице.
Од болести, која најприје погађа жене и дјецу, до сада је преминуло између 67 и 143 особе.
Болест се манифестује симптомима сличним грипу, укључујући температуру, главобољу, кашаљ и анемију, али њен тачан узрок остаје непознат.
Здравствене власти у ДР Конгу хитно истражују епидемију. Почетни напори усмјерени су на препознавање ендемских болести као што су маларија и денга грозница, иако изазови с инфраструктуром и ресурсима ометају напредак.
Ограничења тестирања, потешкоће у прикупљању и транспорту узорака те ограничене дијагностичке могућности у локалним лабораторијима компликују потрагу за одговорима. Ако је ријеч о ријетком (или новом) патогену, узорке ће можда требати послати у специјализоване међународне лабораторије.
Шира глобална питања
“Међутим, међународна размјена таквих биолошких узорака врло је спорна због забринутости да се користи од тога често не дијеле праведно међу земљама”, тврди професор јавног здравства Ендрју Ли са Универзитета у Шефилду (Енглеска).
Према његовим ријечима, тешко је одредити пуне размјере епидемије. Многи заражени појединци не траже медицинску помоћ, а с мање од два доктора на 10.000 људи у ДР Конгу, многа удаљена подручја немају одговарајуће здравствене услуге. Чак и они који се јављају клиникама можда неће бити дијагностиковани или пријављени тијелима јавног здравства.
Епидемија наглашава шира питања глобалног надзора болести, посебно у регијама с ограниченим ресурсима. Лоша обука, недостатак особља и фрагментисани системи пријављивања погоршавају кашњења у откривању и одговору на епидемије.
Опасне зоонозе
Неадекватна глобална координација додатно слаби способност да се пријетње у настајању идентификују на вријеме како би се могло ефикасно дјеловати. Климатске промјене, крчење шума, урбанизација и демографске промјене повећавају учесталост нових заразних болести.
Све то омогућава зоонотске догађаје “прелијевања”, у којима болести прелазе са животиња на људе. Без снажног надзора, епидемије попут ове у Конгу могле би и даље затицати неспремне здравствене системе.
Напори за јачање надзора укључују иницијативу “7-1-7” Свјетске здравствене организације (СЗО), која поставља амбициозне циљеве за откривање епидемија у року од седам дана, обавјештавање тијела за јавно здравство у року од једног дана и покретање почетног одговора у року од седам дана. Иако звучи обећавајуће, стручњаци упозоравају да би тај временски оквир и даље могао бити недовољан у случајевима брзих избијања епидемија.
Још једна иницијатива СЗО, “Интегрисани надзор и одговор на болести (ИДСР)”, имала је за циљ побољшати способности одговора афричких земаља током посљедње двије деценије. Међутим, финансијска ограничења, недостатак радне снаге и технолошка питања ограничили су његов успјех.
Глобални напори као што је “Међународна мрежа за надзор патогена и међусекторска сарадња”, која укључује здравље људи, животиња и околине, нуде наду за боље откривање и одговор.
“Али без знатних улагања и координације, ризик од пропуштања сљедеће пандемије је велики”, закључује Ли и додаје да тренутна криза у Конгу наглашава хитност рјешавања тих недостатака, како локално тако и глобално. Само тако можемо спријечити да слична избијања измакну контроли.
.webp)
