Штитна жлијезда је одговорна за производњу хормона који регулишу виталне тјелесне функције, а уколико не функционише правилно, може довести до дисбаланса хормона, што даље узрокује стања као што су умор, болови и лоше расположење.
Хипертиреоза се односи на стање у којем штитна жлијезда производи превише хормона, док је хипотиреоза стање када се не производи довољно хормона. Ова стања чешћа су него што мислите, а већа је вјероватност да ће их имати жене него мушкарци. Љекари су открили на које симптоме требамо припазити.
Тако су првобитно навели да су умор и болови у мишићима уобичајени знакови да можда имате болест штитне жлијезде, као и осјећај осјетљивости на ниским и високим температурама. Познато је да слаб рад штитне жлијезде узрокује депресију код многих обољелих.
Даље, према НХС-у, старије особе које имају слабији рад штитне жлијезде могу имати повећани ризик од губитка памћења, док се код дјеце може догодити спорији развој који води до пубертета. Претјерано активна штитна жлијезда такође се може манифестовати отицањем на врату због тога што је порасла. Ова отеклина је обично безболна, али може изазвати кашаљ и потешкоће у говору.
"Болести штитне жлијезде могу погодити било кога, али према "National Helath Serviecy", чешћа је код жена него код мушкараца и обично се јавља у доби између 20 и 40 година. Генетика такође игра велику улогу, а истраживање "Verywella" сугерише да приближно 64 посто концентрације хормона који stimulišu штитну жлијезду су генетски условљене. То би значило да ако имате члана уже породице с овим поремећајем, изложени сте повећаном ризику", наводе.
Међутим, ако ваша породица такође има историју болести попут анемије или лупуса, можда сте изложени већем ризику од болести штитне жлијезде. Ако патите од аутоимуног поремећаја као што је дијабетес типа 1, вјероватно ћете развити додатну аутоимуну поремећај попут ове.
Такође, ако сте пушач, престанак пушења може смањити ризик од болести штитне жлијезде јер дим садржи токсине који мијењају функционисање ваше штитне жлијезде.
