Печење је укусније ако је довољно слано, баш као и сиреви, пица, помфрит.

Недавна студија Универзитета у Бечу, међутим, баца ново свјетло на тамну страну свакодневног уношења ове супстанце.

Кухињска со, натријум-хлорид је, у умјереним количинама, неопходна и значајна за људско здравље, јер има важну улогу у биохемијским процесима у организму. Због прекомјерног конзумирања, међутим, со постаје опасна за човјека.

Натријум хлорид (НаЦл), игра важну улогу у бројним физиолошким процесима у људском организму. Натријум је један од најважнијих електролита у тијелу. Он регулише расподјелу воде између ћелија и ванћелијског простора, чиме се одржава оптимална хидратација и осмотски притисак.

Натријум, такође, учествује у генерисању и преношењу електричних импулса у нервима. Ово је кључно за функционисање централног и периферног нервног система. Неопходан је и за правилну функцију мишића, укључујући и срце. Његов баланс је важан за спречавање грчева и правилно функционисање срчаног мишића.

Натријум игра улогу у регулисању волумена крви и тиме утиче на крвни притисак. Иако прекомјерни унос соли може довести до хипертензије, адекватан ниво је важан за одржавање циркулације крви.

Натријум и хлор су укључени у одржавање пХ равнотеже у тијелу. Ово је важно за нормално функционисање ензима и метаболичких процеса.

Натријум омогућава активни транспорт одређених хранљивих материја, као што су глукоза и аминокиселине, кроз ћелијске мембране.

Хлорид из соли је есенцијални састојак желудачне (хлороводоничне) киселине, која је неопходна за варење хране и уништавање патогена у желуцу.

Концентрација натријума у крви утиче на сигнале који регулишу осјећај жеђи, што је механизам за одржавање хидратације организма.

Веза између кухињске соли и рака желуца

Истраживање показује да особе које редовно додају вишак соли у своју храну имају за 41 одсто већи ризик од развоја рака желуца.

На листи најчешћих врста рака у свијету, рак желуца заузима пето мјесто. Ризик од ове туморске болести расте са годинама, а најновије статистике показују забрињавајући пораст инциденције рака желуца код одраслих особа млађих од 50 година. Иако се рак желуца чешће јавља код мушкараца, жене, такође, нису имуне на ову опасност.

Фактори ризика за рак желуца укључују конзумацију дувана и алкохола, инфекцију бактеријом Хеликобактер пилори и прекомјерну тјелесну тежину. Међутим, недавна истраживања су додала још један фактор – унос соли. 

Веза између соли и рака желуца може се објаснити на пар начина. 

Прекомјерна количина соли у храни може да изазове оштећење слузнице желуца, што може да повећа ризик од развоја тумора. Висок унос соли, такође, може довести до хипертензије (повишеног крвног притиска), што, даље, може да допринесе развоју рака желуца.

Мајка која је осумњичена за убиство новорођенчета ће се бранити са слободе

Иако је со важна, треба је конзумирати умјерено. Препоручује се смањење уноса соли у исхрани и коришћење алтернатива, попут зачина, биљака и лимуна, како би се храна обогатила укусом, а ризик од рака желуца смањио.

Здрава исхрана, редовна физичка активност и избјегавање штетних навика могу да допринесу превенцији ове озбиљне болести.

Америчка Агенција за храну и лијекове (ФДА) препоручује ограничење уноса натријума на не више од 2,300 милиграма дневно, што је еквивалент једне кашичице соли. Ипак, просјечан Американац конзумира око 3,400 милиграма дневно, премашујући препоручене вриједности.

Ова статистика је алармантна, с обзиром на то да само једна кесица пилеће супе може садржавати готово половину дневно препоручене количине соли.

Симптоми рака желуца

Симптоми малигне болести желуца често су суптилни и лако се могу занемарити. Надутост, гасови и нелагодност у стомаку су чести, а рана дијагноза је кључна за преживљавање.

Рано откривени рак желуца има високу стопу преживљавања, док се та стопа драстично смањује ако се болест прошири.

Истраживачи са Универзитета у Бечу, предвођени нутриционисткињом Селмом Кронстајнер-Гицевиц, жељели су да подигну свијест о овом проблему. 

Њихова опсервациона студија, која је анализирала податке из "Биобанк базе" Велике Британије, показала је да чак и након елиминисања других фактора ризика, као што су старост и социоекономски статус, прекомјерни унос соли остаје значајан фактор који повећава ризик од малигног обољење желуца.

Подрхтавање се чуло и на радију; Водитељ: Шта ја радим овдје

Са око 26,890 нових случајева рака желуца који се очекују у Америци у 2024. години, важност ове поруке је јасна: препознавање раних симптома и смањење уноса соли кључни су кораци у превенцији ове опаке болести.

Слане грицкалице – опасан ужитак

Слане грицкалице, попут чипса, флипса, штапиће, переца и крекера, постале су незаобилазан дио исхране током 20. вијека, нарочито с индустријском револуцијом и развојем масовне производње хране. Први индустријски произведени чипс настао је у САД-у крајем 19. вијека, али је његова популарност експлодирала средином 20. вијека, захваљујући рекламним кампањама и свеприсутности у продавницама.

Слане грицкалице су постале глобални феномен захваљујући модерним технологијама и маркетингу, али њихова штетност по здравље није занемарљива. У послијератном периоду, нарочито 1950-их и 1960-их, масовни медији су промовисали грицкалице као идеалан додатак породичним окупљањима, филмским вечерима и спортским догађајима. 

Добра вијест за њемачке пензионере: Стиже исплата

Развој технологија паковања продужио је рок трајања ових производа, што их је учинило доступним широм свијета. Данас су слане грицкалице симбол брзог, али нездравог ужитка.

Иако Свјетска здравствена организација препоручује да дневни унос соли не прелази 5 грама, што је мање од једне кашичице, слане грицкалице често садрже високе концентрације соли – један пакетић чипса може садржавати чак половину препоручене дневне дозе. Ова чињеница подстакла је многе земље на регулисање употребе соли, како би смањиле инциденцију хипертензије, срчаних болести и рака желуца.

Од 2011. године, Мађарска је увела тзв. "порез на нездраву храну”, који се примјењује на производе са високим садржајем соли, шећера и масти. Слане грицкалице које премашују одређени ниво соли подлијежу додатним трошковима за потрошаче, чиме се они подстичу да бирају здравије алтернативе.

Ова три уређаја увијек искључите из струје: Троше енергију и у стању мировања

Познат по порезу на шећер, Мексико је проширио регулативе на производе са високим садржајем соли, укључујући грицкалице. Циљ је био смањити стопу хипертензије и гојазности у земљи.

Чиле је, такође, увео строге регулативе које укључују опорезивање производа са високим садржајем соли. На паковањима таквих производа налазе се и упозорења како би потрошачи били свјесни ризика.

Иако још није увела директан порез на со, влада Велике Британије разматра додатне мјере како би произвођаче подстакла да смање количину соли у својим производима.

(Политика)

Пратите нас и путем Вибера