Све јој је дјеловало као зачарани круг када је пожељела да изгуби килограме, па се борила, али чинило јој се да је узалудно. У моменту очаја и безнађа, операција желуца јој се чинила као најефикасније рјешење. Послије операције је ослабила чак 90 килограма и, мада није ни слутила, постала је инспирација на Инстаграму због своје трансформације.

Након операције почела је да вјежба са личним тренером који је с њом вјежбао и осмислио јој програм исхране захваљујући коме је данас многи не препознају.

И даље напорно вјежба како би одржала фигуру, а на Инстаграму је захваљујући својој причи скупила више од 700.000 фанова.

"Упорност, рад и стрпљење. Једите здраво, вјежбајте и немојте да одустанете. Јер, ако одустанете, сигурно ћете се вратити у стање у ком сте били на почетку", каже Џесика.

Бразилка не скрива да је послије чудесне трансформације хируршки одстранила вишак коже, али негира да је икад била на липосукцији.

Шта је операција желуца?

Гостујући у емисији "РТС Ординација" доц. др Огњан Скробић, хирург Прве хируршке клинике УКЦС, разјаснио је који су кораци у лијечењу гојазности и када је вријеме за операцију смањења желуца.

- Млађи гојазни људи проблем гојазности доста компензују, имају снажно срце и релативно су активни, и до неког момента могу нормално да функционишу. Како године одмичу, обично након пет година, почињу први здравствени проблеми и јавља се инсулинска резистенција и дијабетес. Почињу проблеми са радом срца и са кретањем, тако да већ послије пет година гојазности могу да се очекују озбиљни здравствени проблеми - рекао је др Огњан Скробић.

На питање о томе по чему се разликује желудац гојазне и нормално ухрањене особе, доктор објашњава да је интересантно је да се не разликују ни по чему:

- Желудац је такав орган да након оброка може да се прошири три до четири пута. Оно што смо примијетили је да гојазни пацијенти најчешће имају учесталост болести једњака, управо због гојазности и притиска на дијафрагму чешће имају упале једњака узроковане враћањем садржаја из желуца у једњак. Тип карцинома који се развија на завршном дијелу једњака управо се чешће јавља код гојазних особа него код мршавих.

Ипак, одређени број пацијената не може да смрша без операције смањења желуца.

- Доста битан је вољни моменат, кад је пацијент дошао до хирурга, већ је исцрпљен покушајима и већ је деморалисан, а хирургију види као последњи излаз - каже др Скробић и додаје да пре него што се пацијент одлучи за операцију желуца, треба да покуша да своју исхрану доведе у нормалу, а у томе му може помоћи добар нутрициониста.

Др Огњан Скробић се осврнуо и на физичку активност, и објаснио да се, када су тренинзи у питању мора бити обазрив, и да прекомерно гојазној особи није лако задати врло интензиван тренинг, пошто то може довести до повређивања и до контрапродуктивности. Нагласио је и да је поред стручне помоћи, врло битна и психолошка подршка пацијента.

Доктор Скробић је истакао да су критеријуми за избор кандидата за операцију желуца врло јасно дефинисани - индекс телесне тежине треба да буде око 40, што би код мушкараца било више од 150 kg, а код жена око 130 kg.

- Како код нас, тако и у иностранству, конзилијум лекара воде ендокринолози, ту би требало да буду и психијатар, нутрициониста. Прије оваквих операција пацијента би требао да погледа и анестезиолог, требало би да га погледа и кардиолог и пулмолог, често пацијенти имају и удружена обољења - истиче др Скробић.

Говорећи о компликацијама овог захвата, наводи да је данас код нас и у свету најчешћа, слив гастрактомија, односно сужавање желуца:

- Остави се желудац који изгледа као једна цев која више нема способност да се шири, одстрани се око 75 одсто желуца. Уколико се припрема пацијента добро обави, као и сама операција, могућности за компликације су сведене на минимум.

Др Скробић напомиње да овај вид операције представља лапараскопску хирургију, а то значи да пацијент нема велики рез на стомаку након операције, већ четири до пет малих убода који су величине од пет до петнаест милиметара. Пацијент, након операције, нема осећај бола и само неколико сати након операције слободно може да прошета, али и да попије мању количину течности.

- Почиње се са течношћу, уз то може да се дода и протеински напитак како би пацијент повратио снагу. Затим слиједе фазе кашасте и пасиране хране, а практично након четврте недјеље почиње се са уносом чврсте хране. Обично ће сви рећи да се засите након уноса мале количине хране, а оно што је битно је - шта се узима том храном - каже хирург др Скробић и појашњава да је врло важна улога доброг нутриционисте који ће савјетовати пацијента које намирнице да конзумира, и у којим количинама.

Хирург наводи и да се највише килограма изгуби у прва два мјесеца, обично око двадесет килограма, док је након годину дана већина пацијената близу идеалне тјелесне тежине.

Тренутни подаци показују да је свака пета особа у Србији гојазна.

- Када је гојазност у питању, врло смо близу европског просјека, свака пета одрасла особа у Србији је прекомјерно гојазна. Преко три пута се повећао број гојазне деце и самим тим и појаве шећерне болести у дјечјем узрасту - закључио је др Огњан Скробић.

(Курир)

Пратите нас и путем Вибера