Чак око 450.000 особа у Србији има дијабетес, а још 240.000 не зна за своју болест, саопштио је Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" поводом Свјетског дана дијабетеса.
"Ми ових година говоримо о епидемији дијабетеса, а сматра се да ће до 2030. или 2040. године ово обољење имати размјере пандемије", рекла је др Јелица Бјекић Мацут у јутарњем програму ТВ "Прва".
У Србији има више од 700.000 пацијената који болују од шећерне болести, додала је докторица.
"Регистровано је четиристо и нешто хиљада, значи наш Институт за јавно здравље Батут, мислим да је око 435.000 регистрованих, али сматра се да на једног регистрованог иде један непрепознат и недијагностикован пацијент. Зато је јако битна превенција, радити на превенцији и откривању нових случајева", каже др Бјекић Мацут.
Др Бјекић Мацут објаснила је да није исто кад пацијент каже да има шећер, 5, 6, 7, али је друга прича када се сусретнете с њим и када вам неко каже – "Ви, ипак, имате шећерну болест". Према њеним ријечима, то би требало да освијести пацијента.
"Министарство здравља је уврстило једну врло битну анализу хемоглобина НЦ на прст помоћу које ми можемо урадити превенцију, поставити дијагнозу, јер ако је та вриједност преко 6,5%, ми смо смо лако дијагностиковали пацијента. Ми смо поставили већ дијагнозу тог пацијента, можемо га усмјерити на даље испитивање, даље лијечење", објаснила је ова докторка.
Први пут је Србија добила Национални програм за дијабетес.
"Сада је први пут Републичка стручна комисија, која је основана на захтјев Министарства здравља, написала Национални програм. Сад то послије иде у Министарство на јавно усаглашавање. Али оно што је битно заиста, написали смо тај програм у коме се прецизира и дају се упутства осталим нивоима здравствене заштите на који начин треба да се ради и како да се лијече пацијенти, што је јако битно. И тиме смо показали, и држава је показала да је схватила значај овог обољења, које заиста има размјере епидемије и глобални је проблем", рекла је др Бјекић Мацут.
"За дијагнозу шећерне болести двије вриједности на празан стомак преко 7, или ако су пацијенти јели и отишли су да ваде шећер, ако је та вриједност преко 11,1, тај пацијент има шећерну болест. Значи, уопште није тешко поставити дијагнозу, а јако нам је битно да што више препознамо на тим превентивним прегледима тих пацијената, јер заиста да бисмо суочили и да бисмо започели начин њиховог лијечења", рекла је докторка.
Такође треба радити и на унапређењу савјетовалишта за дијабетичаре, која би требало отворити тамо гдје не постоје, а да се постојећа унаприједе, да би заиста то била прва мјеста гдје пацијенти долазе, гдје могу да добију основне информације о начину исхране, о физичкој активности, као и о томе каква је тежина њихове шећерне болести.
"Посљедњих година се стварно десила револуција, уведени су многи лијекови, тако да Србија заиста посједује све најзначајније иновативне лијекове. Само једну ствар за сада нема, а то је једноседмични инсулин, који једино има Канада", рекла је докторка.
Свјетски Дан борбе против шећерне болести (WDD) обиљежава се сваке године 14. новембра, на рођендан сер Фредерика Бентинга, који је 1922. заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин.
Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља велики јавноздравствени проблем.
Свјетска здравствена организација и Међународна федерација за дијабетес, које су успоставиле овај Дан, процијениле су да је 2017. године у свијету обољело око 425 милиона људи од дијабетеса, а да ће се број обољелих до 2045. године повећати на 629 милиона.
Шта је дијабетес?
Диабетес мелитус се убраја међу најчешћа ендокринолошка обољења, са преваленцом у сталном порасту. Посљедица је модерног стила живота и повећања броја спољашњих етиолошких чинилаца, међу којима се посебно издвајају гојазност, физичка неактивност и стрес.
Огроман број пацијената не зна или није свјестан да болује од шећерне болести, чиме се излаже озбиљном ризику раног развоја многобројних компликација ове болести.
Мјерење гликемије (ОГТТ, цјелодневни профил), одређивање ХбА1ц, инсулинемије, само су неки од кардијалних фактора за превенцију, праћење, као и лијечење ове болести, а нарочито за спречавање хроничних компликација које ова болест доноси са собом.
